Након седмица интензивне сеизмичке активности и ерупције вулкана на Исланду која је створила пукотину од 3,4 километара и испушта лаву брзином еквивалентној пуњењу олимпијског базена сваких 30 секунди, сада се појавио проблем на који нико није рачунао.
Наиме, метеоролози сада страхују од ширења изузетно штетних гасова.
Наиме, сумпор диоксид који се до сада разносио изнад дивљине, због промјене смјера вјетра могао би се пренијети над главни град Рејкјавик, који се налази 40 километара југозападно.
Ерупција је започела у понедјељак навече на југозападу Исланда у Хагафелу, који се налази на полуострву Рејкјанес, како је извијестила државна метеоролошка канцеларија.
Прије ерупције, власти су евакуисале 3.800 људи из оближњег рибарског мјеста Гриндавик због појачане сеизмичке активности и више од 230 забиљежених потреса.
До уторка ујутро, проток лаве се смањио јер се дуга пукотина почела консолидовати у кратере.
Вулканска експлозија надмашила је очекивања научника, пише "Јутарњи".
Истраживачко одјељење за вулканологију и природне опасности Универзитета Исланд, показао је да су млазови магме достизали 100 метара висине.
Лава је напредовала брзином од 1 километар на сат, а вулкан је испустио облак сумпор диоксида, десет пута већи од претходних ерупција на Исланду.
У уторак је дошло до бојазни да би промјена смјера вјетра од сјеверозапада према југозападу могла довести до загађења сумпор диоксидом у Рејкјавику.
Ејнар Свеинбјорнсон, метеоролог, рекао је за исландски Канал 2 да "нема сумње да ће људи то осјетити".
Метеоролози су сугерисали да би загађење безбојним и оштрим гасом могло узроковати благу респираторну нелагоду, и потенцијално резултирати киселом кишом, иако не на нивоима штетним за људе или пољопривреду.
Исландска метеоролошка канцеларија саопштила је да би се "могло открити загађење гасом" у главном граду, али није сугерисао да би то имало озбиљан утицај.
Упркос забринутостима, већу штету тренутно узрокује лава у близини Гриндавика. Импровизоване бране против лаве у близини геотермалне електране Свартсенги помно се прате.
Зрачна лука Кефлавик, удаљена мање од 16 километара, остала је отворена, иако су забиљежена нека кашњења.
На Исланду се налазе 33 активна вулканска система - највећи број у Европи. Полуострво Рејкјанес није доживјело ерупцију осам вијекова до 2021. године. Од тада су се догодиле три ерупције - све у удаљеним, ненасељеним подручјима.
Вулканолози сматрају да би то могао бити почетак нове ере активности у регији.
Исландско Министарство спољних послова је ажурирао своје савјете, позивајући људе да се држе подаље од тренутно погођеног подручја, истичући да Рејкјавик и остатак Исланда нису директно погођени.
Туристичка одредишта, попут геотермалног лијечилишта Плава Лагуна у близини вулкана, затворена су. Топлице су тек биле поново отворене након што су биле затворене више од мјесец дана од 9. новембра када је подручје погодило више од 1.000 потреса у 24 сата.
За становнике Гриндавика тренутно је дозвољен само ограничен приступ домовима.
Прогностичари су назначили да би ерупција могла трајати отприлике десет дана.
