У Кедронској долини, код панораме Јерусалима, одакле се Свети град види као на длану, налази се најскупље гробље на свијету. Старо је вијековима, а оно је уједно и највеће и најстарије јеврејско гробље на планети.
На њему се налази више од 150.000 хумки, а једна гробница данас кошта неколико милиона евра, преноси Жена блиц.
Због чега је ово гробље завриједило да постане најскупље на свијету?
Одговор се крије у религијском вјеровању да ће се баш на овом мјесту одиграти Страшни суд послије другог Христовог доласка, односно парусије. Тад ће, вјерује се, праведници наслиједити вјечно блаженство у Царству Божијем и отићи у рај, док ће они други, који су кршили Божије законе у овоземаљском животу, завршити у паклу. Такође, вјерује се да ће они који су сахрањени баш на овом мјесту оживјети кад Месија поново сиђе на земљу и одмах поћи с њим у Царство Божије.
Јевреји цитирају пророка Јоила који је рекао да ће „Бог у долини Јосафата сакупити народ и да ће му бити суђено по дјелима овоземаљским“. Долина Јосафата, истина, не постоји као топоним, нити се спомиње на карти Свете земље, али је познато да се налази недалеко од Јерусалима. Гдје тачно – није познато, али се вјерује да је то управо мјесто на ком се налази највеће и најстарије јеврејско гробље на свијету. Такође, и муслимани вјерују да ће се на истом мјесту, у Кедронској долини, на источном и јужном паду Маслинске горе одиграти Страшни суд.
Занимљиво је да се из овог дијела Маслинске горе виде и Зид плача, и Купола на стијени и Црква Христовог гроба – у Светој земљи три најсветија мјеста за Јевреје, муслимане и хришћане.
Многи угледни и богати Јевреји који живе широм свијета тестаментом обавезују потомке да их сахране на мјесту гдје ће се, према вјеровању, одиграти Страшни суд. Овдје, поред осталих, почивају израелски премијер Менахем Бегин, израелски писац Шмуел Јосеф Агнон, арапски научник Леви Билиг, израелски архитекта Јосеф Шенбербер, бројни рабини, као и Хенријета Шолд која је прикупљала новац од богатих Јевреја у Америци да би у Јерусалиму била подигнута болница Хадаса чија је мисија да „пружи руку свима, без обзира на расу, вјеру или етничко поријекло“, преноси Крстарица.
