Дио надолазећих коалицијских преговора у Њемачкој је активна пензија. Што доноси нови ЦДУ-ов пензиони концепт и гдје је квака? ЦДУ је активну пензију већ неколико пута јавно презентовао.
Ова тема је дио темељног програма странке, а била је и дио изборног програма.
Сада се појављује у истраживачком документу који су у суботу објавили ЦДУ, ЦСУ и СПД, а који би требао послужити као основа за надолазеће колаиционе преговоре. Ријеч је о активној пензији.
Идеја која стоји иза тога: свакоме ко досегне законску доб за пензионисање и настави добровољно радити требало би омогућити зараду до 2.000 евра мјесечно (24.000 евра годишње) без пореза.
Порезна олакшица би се стога отприлике удвостручила.
ЦДУ жели створити подстицаје како би се више људи дуже задржало у радном вијеку, а да то није обвезно.
Циљ је растеретити пензионо осигурање и уз већи привредни раст обезбиједити стабилан ниво пензија.
Активна пензија има двоструки учинак: они који касније оду у пензију не само да касније добијају накнаде, него и дуже уплаћују у законско пензионо осигурање. То значи да је на располагању више средстава за финансирање потреба све већег броја пензионера.
Стручњаци на активну пензију гледају критички
Стручњаци су критични према увођењу активне пензије по досад познатим условима.
Истраживач са Њемачког економског института (IW) у Келну сматра да је могуће да “активна пензија” крши важећи закон.
“Такав пропис противан је принципу платежне способности”, каже она.
Према томе, поједине групе не смију бити у неповољном положају, а то би се могло догодити с активном пензијом.
Осим тога, сматра, активна пензија не би погодила већину пензионера.
То је зато што је намијењена људима који желе наставити радити добровољно након редовне доби за одлазак у пензију - што је тренутно од око 66 година старости.
Међутим, у просјеку би већина људи отишла у пензију са 64 године. То значи да “готово половина пензионера уопште није обухваћена”.
Према њеним ријечима, потребни су подстицаји како би се осигурало да више људи остане у радној снази до нормалне доби за пензионисање умјесто да пријевремено одлазе.
Позитивне посљедице за привреду
Још у новембру 2024. фирма за анализу Прогнос-АГ истраживала је, у име "Иницијативе за нову социјалну тржишну економију” (ИНСМ), какви би економски учинци могли настати ако би више пензионера радило након редовне доби за одлазак у пензију.
Израчунато је неколико варијанти.
Резултати:
У најбољем сценарију могло би остати запослено до 300.000 додатних пензионера. Тиме би се стварање вриједности повећало за до 18,2 милијарде евра, док би држава могла прикупити до 5,2 милијарде евра додатних пореза и социјалних доприноса.
Уз то, већа потрошња индиректно би отворила до 60.000 нових радних мјеста.
У најпесимистичнијем сценарију, који претпоставља да ради додатних 50.000 пензионера, економски би учинак био на доњој граници: додана вриједност би се повећала за 3,6 милијарди евра, порези и социјални доприноси за 1,3 милијарде евра, а отворило би се око 20.000 додатних радних мјеста.
Међутим, студија не даје никакве директне изјаве о активној пензији, пишу њемачки медији.
ЦДУ-а, већ уопштено анализира који економски учинци настају када више старијих људи ради након редовне доби за пензионере.
