Украјинска 155. оклопна бригада требала је представљати врхунац западне обуке и реформе украјинских борбених јединица. Али, стварност се показала супротном: од оснивања у прољеће/љето 2024., бригада је постала синоним за хаос, пише њемачки лист Welt.
Бригада "Ана Кијевска" требала је у Француској бити обучена као елитна борбена јединица. Умјесто тога, постала је симбол украјинског неуспјеха. Њена прича није усамљен случај. Украјинска 155. оклопна бригада требала је представљати врхунац западне обуке и реформе украјинских борбених јединица. Симболика њеног имена, по Ани Кијевској, француској краљици украјинског поријекла, наглашавала је јединствену француску обуку и опрему, с циљем стварања моћне и кохезивне јединице. Али, стварност се показала супротном: од оснивања у прољеће/љето 2024., бригада је постала синоним за хаос, пише њемачки лист Велт. Украјински истраживачки новинар Јуриј Бутусов извјештава о алармантном броју дезертера - чак 1.700 војника напустило је бригаду, укључујући 50 током саме обуке у Француској.
Супротно очекивањима, бригада није постала елитна борбена снага, него је постала извор за попуњавање других јединица, суочавајући се с континуираним губитком војника и искусних часника. Више од 2.500 припадника 155. бригаде премјештено је с временом у друге јединице. Иако опремљена савременим оклопним возилима, бригада је патила од недостатка дронова и система електронског ратовања, што је резултирало тешким губицима од руских дронова током првих операција на фронту код Покровска. Овај град у Доњецкој регији дуго је изложен снажним руским нападима, при чему су украјинске снаге поступно губиле контролу над подручјем. Све је дошло до тога да је због лошег управљања бригадом "Ана Кијевска", украјинско тужилаштво покренуло истрагу.
Према истраживачком новинару Бутусову, одговорност за неуспјех 155. бригаде лежи на политичком и војном водству у Кијеву. Предсједник Зеленски је, суочен с мањком војног особља, западним савезницима представио нереалан план обуке нових бригада. Неучинковитост војног водства додатно је отежала ситуацију, јер бригади нису осигурана достатна средства за успјех. Бутусов тврди: "Војници су постали жртве ПР пројекта Зеленског који власти нису адекватно подржале." Од укупно 5.800 припадника бригаде, тек је 2.000 прошло обуку у Француској. Умјесто елитне јединице, бригада је од самог почетка била оптерећена недостатком искусних бораца. Бутусов износи поражавајуће податке: од војника упућених на обуку у Француску, само 51 је имао више од годину дана војног искуства, 459 мање од године, 1400 их је регрутовано мјесец дана раније, а 150 није ни завршило основну обуку.
Немогућност водства бригаде да проведе обуку регрута у Украјини, уз константне захтјеве за слањем особља на фронту или у офанзиви код Курска, онемогућила је стварање кохезивне јединице. Посљедично, први борбени ангажман резултирао је значајним губицима. Војни аналитичари оштро критикују улагање оскудних ресурса у овај престижни пројект, умјесто јачања постојећих искусних јединица на фронту које се боре с озбиљним недостатком људства. Украјински војни блогер Серхиј Стерненко поставља кључно питање: "Која је логика формирања нове бригаде када постојеће пате од критичног мањка особља, а нова се затим расформира да би попунила старе?" Настја Станко, истраживачка новинарка и главна уредница "Slidstvo.info", наглашава да 155. бригада није изолован случај. Сличну судбину доживјела је и 152. ловачка бригада, основана у септембру 2023. Према ријечима бившег команданта, деветомјесечна обука показала се узалудном због масовног одљева људства. "Ефективно смо функционирали као мобилни регрутацијски центар," објашњава он. "Током формирања, непрестано смо добивали налоге за слање људи другим јединицама на фронт. Мјесечно бисмо изгубили између 300 и 800 регрута, приморавајући нас на континуирано попуњавање редова новим снагама."
Припадници 152. бригаде иницијално су били задужени за чување фронте у Курску, да би потом били премјештени у источну Украјину, тачније у опкољени град Покровск. Високи званичници истичу како бригада никад није заживјела као цјеловита јединица; умјесто тога, њени су војници континуирано пребацивани у друге јединице ради попуњавања њихових редова. Станко преноси ријечи једног часника 152. бригаде: "По доласку на фронту, уочили смо хитну потребу за ојачањем других бригада. С војне перспективе, учинковитије је било подупријети постојеће јединице на првој црти ратишта, с обзиром на то да су њихови команданти боље познавали терен." Данас су припадници ове ловачке бригаде распоређени међу чак 15 различитих борбених формација.
Чини се да је сличан сценарио захватио и припаднике Украјинске легије основане у Пољској. Према изјави украјинске амбасаде у Пољској, датој у божићном интервјуу, легионари су распоређени на различите борбене положаје, служећи у разноврсним јединицама. Ови случајеви указују на то да је стварање нових елитних бригада непотребан луксуз за војску која се суочава с огромним притиском на ратишту и хроничним мањком људства. Ситуацију додатно отежава преоптерећена украјинска војна администрација која, након готово трогодишњег сукоба, тешко одржава преглед над борбеним операцијама те кадровским и логистичким потребама. Критичари апелују на заустављање формирања нових борбених јединица, заговарајући умјесто тога интеграцију нових новака и западних обучених војника у постојеће, искусне јединице. "Овај бесмислени приступ мора престати прије него што озбиљно угрози способност војске да пружи отпор", упозорава војни аналитичар Стерненко.
