Ово се у Европи никада није десило

Крајње десне и антиимигрантске странке већ су ушле у владу у земљама попут Италије, Финске и Холандије. Али, ове године је први пут да истовремено воде у највећим европским привредама. То би могло изазвати период политичке нестабилности у све три земље, иако су национални избори вјероватно још неколико година удаљени.

Занимљивости

Контроверзни кинески ресторан: Да ли бисте мазили лавиће док испијате чај?

“Важно је. Вође у све три земље суочавају се с растућом крајњом десницом која дјелује као да је на ивици власти, осим ако политичари не адресирају оно што потиче њен успон, а то су имиграција и животни трошкови”, рекао је за поменути медиј Мујтаба Рахман, руководилац за Европу у консултантској фирми Еурасиа.

Предност десних странака на анкетама

Француска антиимигрантска странка Национално окупљање ове године је досљедно у предности у анкетама. Елабеова анкета прошлог мјесеца показала је да је Јордан Бардела, млади штићеник крајњег десног лидера Марин Ле Пен, најпопуларнији с рејтингом одобравања од 36%. Анкете за сљедеће предсједничке изборе такође сугеришу да би кандидат Националног окупљања, било Бардела или Ле Пен, водио у првом кругу.

У Великој Британији антиимигрантска странка Реформ УК, предвођена бившим брегзитовцем Најџелом Фаражом, у посљедњих шест мјесеци доживјела је снажан раст и сада је с удобном предношћу испред владајуће Лабуристичке странке и опозиционих Конзервативаца, политичког дуопола који доминира британском политиком већ цијели вијек.

У Њемачкој се крајње десна странка АфД у анкетама држи изједначено с владајућом Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ). Према подацима Форса, једног од водећих њемачких анкетарских института, АфД је у посљедњим седмицама први пут од априла благо повела.

Имиграција и инфлација

Попут САД, велики дио Европе од пандемије истовремено доживљава двије ствари: рекордне нивое имиграције које су изазвале незадовољство бирача и нагли раст инфлације који је сада ослабљен, али је оставио цијене многих производа знатно више него прије, због чега многи бирачи сматрају да им је животни стандард пао. За разлику од САД, међутим, већи дио Европе готово да нема привредног раста, што појачава широко распрострањен осјећај да континент улази у године стагнације и политичког застоја.

Савјети

5 начина како да смањите опадање косе

Осјећај привредног пада у комбинацији с брзом имиграцијом створио је токсичну комбинацију која је многе бираче окренула против устаљених политичких странака, појашњава Џереми Галон, бивши француски дипломата и руководилац за Европу у консултантској фирми "Мекларти Асосиејтс".

“Иста је прича од мањих енглеских градова, преко француског села до њемачких градова, гдје многи људи осјећају да их традиционалне елите гледају с висине или игноришу њихове бриге”, додаје.

Бардела и Национално окупљање искористили су широко распрострањену забринутост да француска муслиманска мањина, једна од највећих у Европи, угрожава секуларне вриједности Француске Републике, као и перципирани пад животног стандарда међу радничким и средњим слојем. У посљедњим годинама Национално окупљање еволуирало је из маргиналног протестног покрета у највећу појединачну странку у Националној скупштини, доњем дому француског парламента.

То још није довољно да крајње десна странка преузме власт, али је земљу учинило све теже управљивом. Француска влада поново је на рубу колапса, мање од девет мјесеци након што је конзервативни премијер Мишел Барниер смијењен с функције. Ове седмице Национално окупљање обећало је да ће поново гласати против владе 8. септембра, када центристички премијер Франсоа Баyроу планира гласање о повјерењу у Националној скупштини, уочи очекиваних тешких преговора о новом буџету. У уторак је Бардела позвао предсједника Емануела Макрона да распусти парламент или поднесе оставку.

У посљедњим годинама Њемачка и Велика Британија доживјеле су највећи раст имиграције у својој историји, иако су се бројке ове године почеле смањивати. У Њемачкој је удио становника рођених изван земље скочио с нешто више од 15% у 2017. на рекордних 22% у 2024., према владиним подацима. То је упоредиво с око 16% у САД.

Велика Британија се, у међувремену, суочила с рекордним порастом легалне и илегалне имиграције. Отприлике 4,5 милиона људи стигло је легално између 2021. и 2024, углавном из Индије, Нигерије и Кине. То је нешто више него што је легално ушло у САД, који има око пет пута већу популацију од Уједињеног Краљевства, у истом периоду. Осим тога, десетине хиљада људи сваке године илегално прелазе Ламанш на несигурним пловилима како би затражили азил.

До краја августа ове године рекордан број људи, око 29.000, прешао је канал, што повећава притисак на премијера Кира Стармера, који је прошле године дошао на власт обећавши “разбити банде” које контролишу кријумчарење миграната и смањити прелазак. Притиску на Стармера придонијели су и протести овог љета у неким енглеским градовима због кориштења локалних хотела у којима влада плаћа смјештај миграната док се не ријеше њихови захтјеви за азил.

БиХ

Хасановић промијенио причу: Потврдио да је предложени буџет БиХ пун мањкавости

У Њемачкој је изненађујуће да је АфД-ов посљедњи раст услиједио у исто вријеме кад су се смањиле бројке имиграције под тренутном владом. Због строжих граничних контрола, нови захтјеви за азил пали су више од трећине у првих шест мјесеци у односу на исти период прошле године. Конзервативни канцелар Фридрих Мерц такође је укинуо неке од зелених политика свог претходника, које је АфД често критиковао као претјеране.

Многе мјере за подстицање раста, од смањења пореза на корпорације до раста улагања у инфраструктуру, још нису дале учинка. Привреда се смањила за 0,3% у посљедњем тромјесечју, што је продужило двогодишњу рецесију. То је, према Манфреду Гилнеру, руководиоцу Форса, један од фактора за АфД-ов посљедњи раст.

“Бирачи виде много акција, али не осјећају никакав ефекат”, рекао је, указујући на несклад, или барем временски јаз, између обећања и резултата.

АфД се залагао за депортације илегалних имиграната, излазак Њемачке из Европске уније и укидање евра, преиспитивање културе сјећања на Холокауст те одбија појам људски изазваних климатских промјена. Њихове економске политике сличне су политикама ЦДУ, али странка жели и повећати пензије те ограничити приступ социјалним накнадама особама које нису држављани.

Занимљивости

Хуманоидни робот изводи покрете попут Роналда

Неки од лидера и посланика АфД-а нашли су се под контролом због симпатија према Русији и Кини. Странка је, на примјер, заговарала обнову енергетских послова с Москвом, док економисти упозоравају да би излазак Њемачке из ЕУ могао наштетити њеној извозној индустрији. Упркос томе, АфД ужива подршку међу појединцима блискима америчком предсједнику Доналду Трампу, укључујући потпредсједника Џеј Ди Венса и технолошког милијардера Илона Маска.

АфД је искористио привредно незадовољство како би ојачао своју привлачност. Њихов програм уочи савезних избора у фебруару фокусирао се на економске приједлоге, док су теме попут сигурности и имиграције биле у другом плану. То им је помогло прикупити подршку међу бирачима радничке класе у економски депресивним регијама, далеко од историјских упоришта странке у бившој Источној Њемачкој, попут Рухрске индустријске регије и индустријског Руст Белта источно од Рајне, преноси "Дневно.хр".