Роберт Модсли има 71 годину и од 1979. године се налази у самици коју чини стаклени кавез. Он је навео "да ће поново убити, ако буде пуштен", а у самици је завршио након што је убио три особе док је служио доживотну казну за убиство Џона Фарела 1974. године.
Овај човјек се сматра најопаснијим човјеком у Великој Британији, а прозван је и "прави Ханибал Лектор".
Роберт живи већ 44 године у затвору Вејкфилд у изолованом и непробојном стакленом кавезу.
Једино природно свјетло које добија је за вријеме док мора да изађе напоље због обавезних вјежби, али не одржава контакт ни с једним затвореником, већ само са шест стражара који га чувају.
Једини намјештај у његовој ћелији су сто и столица, оба од компримираног картона, а тоалет и умиваоник чврсто су причвршћени за под. Модслијев кревет је бетонски камен, а врата су направљена од чврстог челика, отварају се унутар кавеза у ћелији. Кавез је окружен дебелим прозирним акрилним плочама и има мали отвор на дну кроз који чувари преносе његове оброке.
Рођен је у Токстету (Ливерпул) у јуну 1953. године и своје ране године провео је у католичком сиротишту с тројицом своје браће. Његова мајка била је зависна од кокаина, а отац је имао проблема с алкохолом. Годинама их је отац излагао физичком злостављању. Модсли је прошао најгоре јер је често стајао у одбрану своје браће, што би разљутило његовог оца па би га строже кажњавао.
Знао је да буде затворен у соби на шест мjесеци, а једина посета била је када би отац улазио у собу да га премлати.
"Готово сваки дан смо били изложени злостављању. Готово увијек су нас тукли и слали у нашу собу", објаснио је једном приликом, рекавши да је "оно чега се највише сјећа батине". "Једном сам био закључан у својој соби на шест мјесеци. Мој отац је само отворио врата да ме удари. Мислим да је то радио између четири и шест пута дневно. Једном ми је сломио ваздушну пушку на леђима".
Са 16 година пребачен је код старатеља у Лондон, што је био период у којем је почео да кокетира с кокаином и марихуаном. Како би платио дрогу, почео је да се проституише. Након неколико покушаја самоубиства, био је присиљен да потражи психолошку помоћ. Љекарима је рекао да је чуо гласове који су му говорили да убије своје родитеље. Такође је признао да је током дјетињства био сексуално злостављан.
Касније је отишао толико далеко да је рекао да, "да сам убио своје родитеље 1970. године, ниједна друга особа не би умрла". Његове жртве биле су убице и педофили. Убијао је само криминалце, хладнокрвно и брутално, до тада невиђено.
Његов први злочин и једини који је починио изван затвора био је кад је имао 21 годину. Педофил по имену Џон Фарел контактирао га је ради секса. Фарел му је показао неке фотографије дјеце коју је злостављао и тако ослободио Модслијев бијес који га је врло насилно задавио. Осуђен је на доживотну робију, а стручњаци су, због страшних психичких проблема, препоручили да никада не буде пуштен на слободу.
То је био злочин који би га довео психијатријску болницу Броадмур. Ту је починио свој други монструозни злочин. Године 1977. договорио се с другим затвореником и успјели су да затворе Дејвида Чесмана, осуђеног за педофилију, у његову ћелију. Мучили су га до смрти девет сати.
Овај злочин је био разлог због којег је пребачен у Вејкфилд, гдје су били смјештени најопаснији затвореници у земљи. Али то га није спријечило, те је 1978. починио још два убиства. Први од њих био је Сални Дарвуд, осуђен за мучење своје жене. Позвао га је у ћелију и насмрт избо ножем.
Касније је позвао још неколико затвореника, али нико није прихватио. Зато је кренуо у лов на другу жртву и успио да сатера у ћошак Била Робертса, затвореног због силовања седмогодишње дјевојчице. Модсли га је убио тако што му је забио оштру виљушку у ухо и мозак. Службеници су свједочили да је појео мозак своје жртве.
То никада није доказано, али од тада ће Молдсли бити познат као "Ханибал, канибал". Када је Модсли био сигуран да је Робертс мртав, мирно је пришао затворском чувару и рекао му да ће вечерас бити двоје мање за вечеру и да на сљедећа убиства неће дуго чекати.
Након ових злочина пронашли су начин да га спријече да више икоме науди и изградили изолациону ћелију од непробојног стакла у подруму затвора. Ћелија је названа "стакленим кавезом" јер је била врло слична затвору у којем је држан филмски Ханибал Лектор.
Године 2000. затражио је скраћење рока у ком треба да буде у изолацији, али је одбијен. Како би боље поднио самоћу, затражио је допуштење да игра друштвене игре са чуварима или да му дају папагаја. Такође је рекао да ће му, ако га ускрате, дати капсулу цијанида да му оконча живот. Свој 64. рођендан провео је уживајући у игрици Кол оф Дјути.
У једном интервјуу је рекао:
"Не надам се више ничему. Ниједан службеник ме не занима и брину се само да се, кад отворе врата, што пре вратим у ћелију. Мислим да би полицајац могао да застане и да мало поприча, али то никад не уради. Ово је као да се враћам у дјетињство, у собу у којој сам био закључан шест мјесеци и то ме прогања.”
