Метина контрола над Инстаграмом и Вацапом под интензивним је правним надзором, док је сада започело и савезни судски процес у САД, како би се утврдило да ли је та компанија, некадашњи Фејсбук, незаконито одржавала монопол купујући конкуренте на тржишту у развоју.
Суђење почело свједочењем Марка Закерберга
Извршни директор Мете Марк Закерберг свједочио је првог дана антимонополског суђења, које је покренула америчка Федерална трговинска комисија (ФТЦ), тврдећи да је Мета купила Инстаграм 2012. године и Вацап 2014. године како би угушила конкуренцију на тржишту друштвених мрежа. Адвокат ФТЦ Данијел Матејсон отворио је судски процес позивом Закерберга на клупу за свједоке.
Позивајући се на поруку коју је Закерберг интерно послао о неуспјешном пројекту дијељења фотографија, Матејсон га је упитао да ли је узрок томе био брз раст Инстаграма.
"Чини се да је то оно на шта сам мислио", одговорио је Закерберг, додајући да често подстиче своје тимове на побољшања, преноси агенција АП.
Матејсон је наставио с притиском, истичући Закербергову тадашњу забринутост због раста Инстаграма.
"Немам потпуну временску линију развоја Инстаграма у глави. Вјероватно бисте бољи увид могли добити од неког другог", одговорио му је Закерберг.
Одбацио је тврдње да је Мета запоставила Инстаграм након преузимања.
"У пракси смо на крају уложили много у њега након што смо га купили", рекао је Марк Закерберг.
ФТЦ се позива на Закербергову изјаву из 2008. да је "боље куповати него се такмичити", наводећи да је Мета пратила и куповала младе конкуренте како би спријечила губитак тржишта, нарочито на мобилним платформама.
Инстаграм је купљен за око 940 милиона евра, а Вацап за око 20 милијарди, што је Мети помогло да задржи млађе кориснике и ојача мобилно присуство.
Метин правни тим одбацује оптужбе, тврдећи да тржиште и даље карактерише јака конкуренција, наводећи ТикТок, Јутјуб (YouTube) и iMessage као примјере. Такође истичу да ФТЦ мора доказати постојање монопола у садашњем тренутку, а не у прошлости.
Ово суђење је прво велико антимонополско суђење против једне Биг тех компаније, а покренуто је током мандата Доналда Трампа. Ако Мета изгуби, могла би бити приморана да прода Инстаграм и Вацап, што би значајно утицало на њене приходе од оглашавања. Сличне процесе воде и против Гугла (Google) и Амазона.
(Телеграф)
.webp)
