Сара (31) из Шведске, пуком срећом је преживјела масакр у школу у Оребру, тако што се са својим колегама и професорком забарикадирала у учионици.
Подсјетимо, у нападу је убијено 11 људи, међу којима је и нападач.
Сара се присјећа језивих тренутака када је Рикард Андерсон отворио ватру и почео да сије смрт по школи. У стању шока говори како је “готово било дивно када се огласио противпожарни аларм, јер је пригушио звуке пуцњаве”.
– Тек када сам изашла из учионице сам схватила да су људи мртви. Крви је било свуда – прича дјевојка.Сара каже да и даље не може да дође себи од свега… Наводи да се у јануару уписала у школу за одрасле у Оребру, како би учила шведски и још један предмет. Кобног 4. фебруара, отишла је на час шведског, који је требало да почне у 12.30.
– Само што сам сјела, наша професорка је укључила свјетло и спремала се за час када смо чули нешто што је звучало као пуцања. Врата су још била отворена. Професорка је потрчала, затворила их и закључала – рекла је Сара додајући да у том тренутку ником још није било јасно шта се догађа.
А онда је све кренуло да се одвија као у најстрашнијем филму. Кроз стакло на вратима видјели су успаничене људе како трче ходницима, а потом и још пуцања. Њене колеге су у паници почели да гурају ствари ка вратима како би се забарикадирали и затворили стакло.За то вријеме је нападач сијао смрт. Све вријеме су одјекивали пуцњи. Сара се повукла у један ћошак учионице и сви су се подвукли под столове.
– Било је веома чудно јер ме је одједном преплавио неки осјећај мира. Мислила сам, ако могу да будем мирна, онда могу и да смирим друге и побринем се да сви буду безбједни – прича Сара.
Управо је она из те учионице позвала полицију.
– Руке су ми се толико тресле да сам једва укуцала број. Било је заузето изнова и изнова, владала је паника– рекла је Сара.
Када је коначно добила везу, полиција јој је рекла да је обавјештена о нападу и да је помоћ на путу. Баш у то вријеме се огласио противпожарни аларм. Сара каже да је то утишало звуке пуцњаве.
– На неки чудан начин било је лијепо. Да је утихнуло било је грозно – прича Сара која је током напада успјела да размјени поруке са својом сестром.– Нисам знала хоћу ли умријети, да ли ће помоћ стићи до нас. Написала сам јој да сам престрављена од смрти и да је волим – рекла је Сара.
Она и њене колеге су више од два сата били заробљени у учионици, док је аларм све вријеме завијао.
– Онда је неко покуцао на врата и рекао да је из полиције. Нисмо смјели да се усудимо да отворимо врата. Свима нам је Брејвик био у глави и мислили смо да та особа која је испред врата није прави полицајац – рекла је Сара.
Професорка је тада позвала полицију, која јој је потврдила да су њихови припадници испред врата и тада су се усудили да их откључају. Тада су сви загрљени и престрављени кренули напоље.
– Полицајци су нам рекли да има много крви свуда и да покушамо да не гледамо. Али онда је један погледао и успаничио се, а онда сам погледала и ја. Тек тада сам схватила да су људи мртви. Било је као ратна зона. Много крви…Опет сам погледала доле, а онда више нисам могла да гледам – рекла је Сара.
Испред ју је чекала сестра, која ју је у сузама загрлила. Сара каже да су се дуго грлиле и плакале…
“Био је чудан”
Подсетимо, вјерује се да је нападач у школи 35-годишњи Рикард Андерсон, који претходно није имао полицијски досије. Андерсон је такође убијен у Ереброу, а полиција још истражује мотив злочина.
Мушкарац који је ишао у школу са Андерсоном рекао је за шведски Експресен да су нападача из Ереброа током школовања звали ”Луван”, а да је ”нестао” након седмог разреда.
– Годинама је носио капуљачу и држао руке на устима. Кад сам касније размишљао о њему, схватио сам да је то морао да буде неки облик екстремне социјалне фобије. Увијек је био повучен, скривао лице. Био је изузетно чудан – рекао је он.
Експресен наводи да је Андерсон био жртва злостављања у основној школи, а његов рођак је рекао да је био ”љубазан” као дјечак, али да никада није имао пријатеље, нити партнера.
– Био је усамљен, није имао пријатеље и никада, колико знам, није имао партнера. Кад сте разговарали с њим, био је миран, добар, уредан и љубазан. Занимали су га хокеј на леду и вожња аутомобилима’ – рекао је тај рођак. Неименовани рођак је рекао да Андерсен није провео Божић са родитељима зато што психички није био добро, а да је гледао телевизију до касно увече, због чега се тешко будио ујутру.
Како је додао рођак, Андерсон се посљедњи пут видео са породицом за 35. рођендан, а већину времена на том догађају је ћутао.
– Углавном је желио да буде сам. Посљедњи пут кад смо се видјели, он је већину времена ћутао. То је било за његов 35. рођендан. Било је као и обично, јео је своју храну, али углавном није много говорио. Затим је узео своју шољицу кафе и отишао да сједи сам – рекао је члан Андерсонове породице за Експресен, преноси Телеграф.
