Tekst sporazuma uključuje trgovinski dokument na 1.246 stranica, kao i sporazume o nuklearnoj energiji, razmjeni povjerljivih podataka i niz zajedničkih deklaracija.

Britanski premijer Boris Džonson je dogovor ocijenio kao konačno potvrđivanje volje Britanaca koji su na referendumu 2016. godine glasali za 52-48 odsto za Bregzit, dok su evropski lideri rekli da je vrijeme da Bregzit ostave iza sebe.

- Možemo razviti novi obrazac prijateljske saradnje sa EU, poseban odnos, ako želite, između suverenih i jednakih - rekao je član Džonsonovog kabineta Majkl Gouv za Tajms.

Dvije strane su konačno zaključile trgovinski sporazum koji izričito priznaje da trgovina i investicije zahtijevaju "jednake uslove za otvorenu i poštenu konkurenciju".

Ako, međutim, postoje "značajne razlike" u pravilima između dvije strane, one mogu "rebalansirati" sporazum.

Što se tiče usluga, koje čine do 80 odsto britanske ekonomije, dvije strane se jednostavno obavezuju da će "uspostaviti povoljnu klimu za razvoj međusobne trgovine i investicija".

Ono što je najvažnije za EU jeste da će moći da nastave da love ribu u britanskim vodama.

Do 1. juna 2026. godine evropski ribari će progresivno morati da smanje ulov za četvrtinu.

Poslije utvrđenog roka, svake godine, pregovaraće se o kvotama.

Britanija više neće učestvovati u organizacijama i bazama podataka kao što su Evropol, Evrodžast, Šengenski informacioni sistem II ( SIS-II), iako će postojati određena saradnja u razmjeni podataka .

Velika Britanija je 31. januara izašla iz EU, na osnovu rezultata referenduma iz juna 2016. godine.

Tada se 52 odsto Britanaca izjasnilo za Bregzit, a 48 odsto za ostanak u Uniji.

Ipak, ona je ostala u jedinstvenom tržištu EU i carinskoj uniji do okončanja takozvanog tranzicionog perioda, čiji rok ističe 31. decembra.