Један од најпознатијих историчара данашњице Ниал Фергусон упозорава да ће у години пред нама питање подршке Украјини постати “контраверзно”.
Он је, у анализи за Блумберг, навео да терет свих врста помоћи Украјини није равномјерно глобално расподјељен, као и да ће се та иста подршка истопити сљедеће године због промјене ставова грађана, али и ширих политичко-економских питања.
"Вриједно је напоменути да је на многе начине помоћ мања него што се то чини на први поглед. Укупно је 39 земаља дало или обећало неки облик подршке у укупном износу од 250 милијарди евра, од чега 16 земаља и Европска унија дају велику већину. Тих 39 земаља представља 59 одсто глобалног БДП-а, али само 11 одсто свјетске популације", навео је он.
Затим објашњава да иза тог релативно ниског нивоа помоћи стоји суздржаност великог броја земаља тзв. Глобалног Југа према Украјини, а за то постоји више разлога, што се најбоље могло примијетити из заједничког саопштења на задњем Г20 скупу, на ком је изостала експлицитна осуда Русије као агресора.
Наиме, објашњава даље Фергусон, с једне стране те државе и даље гледају на Запад као извор колонијализма, а с друге имају разлога да се не замјере Русији, као и Кини.
Али, наглашава он, но што је интригантно је да чланице ЕУ почињу да преузимају увјерљиво највећи дио терета помоћи Украјини, пуно више него прије само неколико мјесеци.
Оно што је проблем ове ситуације је да у САД-у републиканци све више релативизују питање помоћи Украјини те се може очекивати даље сплашњавање америчког ентузијазма према свим облицима помоћи Украјини, што значи да би ЕУ морала да извуће највећи дио терета, при чему европска економија има пуно теже посљедице сукоба у Украјини него америчка.
"Већина медијских расправа о овом питању фокусирају се на опадајући ентузијазам међу Американцима - посебно републиканцима - за финансирање ратних напора Украјине. Недавна анкета ЦБС-а показала је пад подршке бирача за слање оружја у Украјину, с 49 одсто у фебруару на 39 сада. Подршка републиканаца чак и слању помоћи и залиха пала је с 57 одсто на 50”, наглашава историчар.
Али, он наглашава да европски ставови могу бити важнији и да им се некако придаје мање пажње. Према његовим ријечима, спроведена су два велика истраживања Еуробарометра о ставовима грађана ЕУ-а од руске инвазије, једно у априлу 2022. и једно у августу 2023.
“У цјелини, Европљани и даље подржавају Украјину, али тамо је ентузијазам смањен. За 19 постотних бодова смањен је удео оних који се ‘потпуно слажу‘ с прихватањем људи који бјеже од рата. За 17 бодова пао је удио оних који се потпуно слажу с финансирањем набавке и испоруке војне опреме Украјини. Удио оних који се у потпуности слажу с финансијском и економском подршком Украјини пао је за 16 бодова….”,наводи фергусон.
Другим ријечима, објашњава он, иако већина лидера ЕУ, а поготово представници институција ЕУ, стварају утисак да је подршка Европљана Украјини у сукобу с Русијом замало па апсолутна, подаци Еуробарометра откривају како је подршка финансирању војне опреме за Украјинце пала на само 24 одсто.
