Бивши амбасадор Србије у Њемачкој Милован Божиновић каже да ће федералне власти морати да одговоре на за њих веома непријатна питања у вези са именовањем Кристијана Шмита на функцију такозваног високог представника у БиХ, која је Бундестагу упутила посланичка група Алтернативе за Њемачку /АфД/.
Божиновић оцјењује да нова влада неће моћи да избјегне да одговори на свако од 18 питања која је АфД поднијела Бундестагу у вези са улогом Шмита у БиХ, затраживши оцјену легитимности његове позиције с обзиром да је изостало одобрење Савјета безбједности УН за његово именовање.
"То значи да ће немачка власт АфД-у, који је друга по снази партија послије недавних парламентарних избора у Њемачкој, одмах по конституисању парламента морати да одговори на питања. Надлежна служба, односно Министарство спољних послова службено ће морати да одговори на сва питања, каже Божиновић за "Спутњик, говорећи о захтјеву Алтернативе за Њемачку за парламентарну истрагу у Бундестагу у вези са улогом Шмита у БиХ.
Он наводи да посланици АфД-а могу да затраже расправу у парламенту и да очекују да се њемачка влада одреди према овом питању.
"То ће зависити од одговора које буду добили јер ће бити интересантно чути шта су рекли на ова питања из Министарства будући да је именовање Шмита врло спорно. Јер, ако је дјеловао у име цијеле међународне заједнице онда је само преко Савјета безбједности УН морао да добије одобрење, што се није десило јер његово именовање никада није стигло до Савјета безбједности на расправу", подсјећа Божиновић.
Из тога се може закључити, додаје он, да су они који су Шмита ту поставили сматрали да је довољно да се позову на такозвана бонска овлашћења донесена у другој половини деведесетих према којима је високи представник за БиХ био задужен само за надгледање спровођења Дејтонског мировног плана и ни за шта друго.
Божиновић напомиње да ово свакако није пријатно питање за нову њемачку владу.
"Они ће се вадити да то или произилази из одлука Савјета Европе или из Контакт групе за БиХ која је некада постојала. Али, прави и квалитетан одговор на ова питања они немају и ту су Срби из Републике Српске у праву", изричит је Божиновић.
Странка АфД поставила је питање да ли је њемачка Влада формирала став о међународноправном легитимитету Шмита, с обзиром на недостатак одобрења Савјета безбједности УН и, ако јесте, какав је тај став. АфД је питала и које закључке Савезна влада извлачи из чињенице да су Руска Федерација и Кина одбиле да потврди Шмита као високог представника у Савјету безбједности УН.
"Које правно обавезујуће одлуке је, према процјени Савезне владе, Шмит донио у 2022. и 2023. години, да ли је Савезна влада формирала став о тим одлукама и какав је он?", навели су из АфД-а. Та странка пита да ли њемачка Влада у тим одлукама види прекорачење надлежности које Шмит има према Анексу 10 Дејтонског споразума, и ако не, зашто не.
АФД је поставила и питање какве посљедице Савезна влада види по стабилност и суверенитет БиХ усљед ових мјера, као и то да ли је њемачка Влада предузела кораке да се именовање Шмита потврди у Савјету безбједности УН, и ако јесте, које, односно ако није, зашто није.
"Планира ли Савезна влада залагање за реформу механизама именовања Шмита како би се његова међународна легитимност ојачала, и ако да, на који начин", наводи се у питањима АфД-а.
Та странка пита и да ли се Влада Њемачке бавила питањем да ли су судски процеси у БиХ, посебно против представника Републике Српске – политички мотивисани, и ако јесте, каква су сазнања доступна и које мјере Савезна влада предузима, уколико их има, да осигура правичне и транспарентне процесе.
АфД је питала и да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли одлуке Шмита могу довести до даље политичке дестабилизације региона, и ако јесте, какав је тај став. Такође је питала да ли је њемачка Влада формирала став о томе како оцјењује дјеловање Шмита у контексту суверенитета и независности БиХ, и ако јесте, какав је тај став.
"Да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли је дјеловање Шмита вриједно подршке, чак и ако га локални актери и међународни партнери сматрају правно упитним, и ако јесте, какав је тај став. Да ли је Савезна влада формирала став о различитим међународним позицијама у вези с именовањем и дјеловањем Шмита, и какав је тај став", питали су из АфД-а.
Из те странке су поставили и питање да ли Савезна влада води разговоре с међународним партнерима како би развила заједнички став о улози Шмита, и ако да, с којим партнерима и о којим темама, те да ли је Влада формирала став о томе какве посљедице одлуке Кристијана Шмита имају по економску стабилност БиХ, и ако јесте, какав је тај став.
"Да ли Савезна влада види могућност економске подршке ЕУ ради смањења напетости у региону, и ако да, какву? Планира ли Савезна влада кораке како би помогла БиХ у спровођењу реформи за интеграцију у ЕУ, и ако да, које?", питали су из АфД-а.
Постављено је и питање да ли Влада Њемачке сматра да тренутна улога Кристијана Шмита доприноси или омета дугорочни мировни процес и политичку стабилност земље, и ако да, на који начин.
"Да ли је Савезна влада формирала став о томе какав утицај одлуке Кристијана Шмита имају на заштиту људских права у БиХ, и ако јесте, какав је тај став?", питали су из АфД-а.
