Hrvati prenijeli mapu i poručili: Srbi su nas dotukli

Ипак, једна земља из нашег комшилука већ годинама увјерљиво води кад је ријеч о брзини везе, а то је Румунија.

Хроника

Акција ”Пролом”: Трговином дроге ”зарадили” 2,7 милиона евра

Према најновијим подацима, просјечна брзина интернета у Румунија износи чак 232 Мбпс, чиме се та земља смјестила на сам врх европске листе. Слиједе Француска с 214 Мбпс и Шпанија с 201 Мбпс.

БиХ на зачељу, Хрватска међу горима

Хрватски портал "Дневно" преноси приказ ове мапе уз тврдњу "Срби су нас дотукли једним потезом", алудирајући на то да Србија има бољи интернет него они.

"На зачељу су Грчка (39 Мбпс), Црна Гора (44 Мбпс) и Босна и Херцеговина (47 Мбпс). Србија с просјеком од 86 Мбпс остаје испод европског просјека, јер већина држава већ прелази границу од 100 Мбпс. Хрватска је са 68 Мбпс једна од горих у регији", пише поменути портал.

Србија

Преминуо најхрабрији човјек у Србији: Одрекао се трансплантације јетре да би овај орган примио млађи мушкарац

Док су многе земље годинама улагале у постепену модернизацију бакарних мрежа, Румунија је врло рано уложила у оптичку инфраструктуру. Још почетком 2000-их низ мањих приватних компанија масовно је градио ФТТХ (fiber-to-the-home) мреже како би задовољио растућу потражњу, преноси "Нова.рс".

Брза дигитализација

За разлику од регије, гдје доминирају два или три велика телекома, у Румунији је дјеловало на стотине мањих пружалаца услуга. Та конкуренција је присилила оператере на ниже цијене и веће брзине, што је резултирало брзом дигитализацијом земље.

Хроника

Возач заспао за воланом, једна особа погинула

Велики број Румуна живи у густо насељеним блоковима и вишеспратницама, што је оператерима омогућило јефтиније и брже увођење оптичких каблова – један прикључак могао је бити за цијелу зграду. Румунске власти нису строго регулисале телеком тржиште у првим годинама, што је мањим играчима омогућило слободно постављање мрежа и каблова. Иако је то у почетку стварало својеврсни “дивљи запад”, корисници су профитирали јер су добили брзе и приступачне пакете.

Мале фирме нису имале потребу одржавати застарјелу инфраструктуру. Одмах су улагале у гигабајтне и оптичке стандарде, што је омогућило да Румунија далеко престигне сусједне земље које су остале на АДСЛ-у и кабловском интернету.

Мађарска и Бугарска имају солидне резултате, али мање оператера значи и слабију конкуренцију. Хрватска и БиХ касниле су с развојем оптике, док мања тржишта попут Црне Горе и Сјеверне Македоније биљеже спорија улагања.

Румунија је, чини се, на вријеме препознала да је оптика најисплативија дугорочна инвестиција – и сада убире плодове тог стратешког потеза.