Upravo je objavljena zastrašujuća informacija: Da li je počelo da se dešava ono čega smo se svi plašili?

Сјеверноатлантски субполарни вртлог (North Atlantic Subpolar Gyre) има кључну улогу у преносу топлоте ка сјеверној хемисфери и дио је много већег система океанских струја познатог као Атлантска меридионална циркулација (АМОЦ). Међутим, нови докази указују на то да субполарни вртлог губи стабилност још од педесетих година прошлог вијека, што значи да би његово кружење могло знатно ослабити у наредним деценијама, наводи се у истраживању објављеном 3. октобра у часопису Сајенс адвенсис (Science Advances).

Здравље

Комарци шире три опасна вируса, научници у паници

„То је веома забрињавајуће“, рекла је водећа ауторка студије Беатрис Арејано Нава, постдокторска истраживачица физичке географије на Универзитету Ексетер у Уједињеном Краљевству, за Лајв сајенс (Live Science). „Субполарни вртлог је недавно препознат као климатски систем који може достићи тачку преокрета. Још увијек морамо боље разумјети посљедице његовог наглог слабљења, али оно што до сада знамо из малог броја објављених студија јесте да би то могло изазвати више екстремних временских појава, нарочито у Европи... као и промјене у глобалним обрасцима падавина.“

Наука и технологија

Свијет коначно признао: Србин ријешио Теслин домаћи задатак

Сјеверноатлантски субполарни вртлог дио је АМОЦ-а, али може достићи своју преломну тачку независно од тог огромног система струја. Климатске посљедице за Европу, посебно, биле би сличне онима које би изазвао колапс АМОЦ-а, иако вјероватно мање интензивне, јер је АМОЦ много већи систем, објаснила је Арејано Нава. Међутим, упозорава она, „чак и ако посљедице нису катастрофалне као код потпуног колапса АМОЦ-а, слабљење субполарног вртлога може изазвати значајне климатске промјене.“

Претходна истраживања сугеришу да би АМОЦ могао да се уруши у блиској будућности, јер његов главни „мотор“ – ток густе воде са површине сјеверног Атлантика и Арктика ка морском дну – почиње да слаби. Тај ток, који се до сада састојао од изузетно хладне и слане воде, сада се разређује отопљавањем леда и загријавањем океана услед глобалног пораста температура, па вода на појединим мјестима више није довољно густа да би тонула. (Хладна, слана вода гушћа је од топлије и мање слане.)

Наука и технологија

Шта се дешава и шта нас чека? Инсекти нестају забрињавајућом брзином

Слична судбина могла би задесити и сјеверноатлантски субполарни вртлог, који такође зависи од потапања површинских вода. Ток густе воде у средишту вртлога одржава ротирајуће струје активним, рекла је Арејано Нава. Међутим, систем дјелимично покрећу и вјетрови, па потпуни колапс није вјероватан, додала је она.

Сјеверноатлантски субполарни вртлог грана је АМОЦ-а, па би колапс АМОЦ-а нужно значио и драстично слабљење вртлога. С друге стране, слабљење субполарног вртлога не мора нужно значити да се АМОЦ урушио, објашњава Арејано Нава.

Здравље

Наука доказала да супа има противупална својства

„Субполарни вртлог може изненада ослабити без колапса АМОЦ-а“, рекла је. „То се управо догодило током преласка у Мало ледено доба, у XIII и XIV вијеку.“

Мало ледено доба, које је трајало од око 1250. до касних 1800-их година, било је једно од најхладнијих раздобља на сјеверној хемисфери након завршетка посљедњег леденог доба. Просјечне температуре су пале за око 2 °C, ријеке и луке широм Европе и Сјеверне Америке зими су се смрзавале, што је изазвало пољопривредне кризе и озбиљно пореметило средњовјековно друштво, наводи Њујоркер (The New Yorker). Иако су фактори попут вулканских ерупција и смањене соларне активности допринијели почетку Малог леденог доба, сматра се да је сјеверноатлантски субполарни вртлог имао кључну улогу у његовом јачању.

Наука и технологија

Научници ријешили да прегледају дно загађене ријеке Чикаго: Свјетлосне замке откриле 24 невјероватне врсте

Са климатским промјенама, данашњи услови драстично су другачији него у XIII вијеку, па научници не знају да ли би ново Мало ледено доба уопште било могуће, рекла је Арејано Нава. Ипак, то показује какве би климатске посљедице могле да нас очекују.

Трагови у шкољкама

За потребе нове студије, Арејано Нава и њене колеге анализирали су постојеће скупове података добијене из шкољки двију врста сјеверноатлантских мекушаца – Арктика исландика (Arctica islandica) и Глицимерис глицимерис (Glycymeris glycymeris). Шкољке у својим слојевима током раста „записују“ информације о океану – на примјер, апсорбују различите облике хемијских елемената попут кисеоника, што научницима може пружити трагове о океанским процесима током времена.

„Захваљујући шкољкама, имамо прецизно датиране слојеве – оне су попут годова у дрвету, само што су у океану“, објаснила је Арејано Нава.

Свијет

Суперћелијске олује пријете Европи! Очекују се све јачи удари

Истраживачи су саставили 25 скупова података како би направили детаљну реконструкцију понашања сјеверноатлантског субполарног вртлога у посљедњих 150 година. Пронашли су два снажна сигнала нестабилности. Најновији, који траје и данас, указује да се вртлог приближава преломној тачки због глобалног загријавања, што потврђује ранија запажања и истраживања, рекла је Арејано Нава.

Али други сигнал био је потпуно неочекиван, додала је. Подаци из шкољки показали су да је субполарни вртлог био нестабилан неколико година прије такозване промјене режима у сјеверном Атлантику двадесетих година прошлог вијека. Тај раније познати догађај карактерисало је јачање струја у вртлогу. Нестабилност субполарног вртлога вјероватно је изазвала ту промјену режима, а временски оквир указује на то да је тај период нестабилности можда представљао опоравак вртлога након колапса током Малог леденог доба, рекла је Арејано Нава.

Здравље

Црв месождер откривен у тијелу човјека: Надлежни се хитно огласили

„У неком тренутку морао је поново ојачати, али за то још немамо потпуне доказе, јер нисмо истраживали те механизме у детаље“, објаснила је.

Без обзира на то да ли је нестабилност с почетка XX вијека заиста била знак повратка вртлога на пуну снагу, поклапање између сигнала из шкољки и познате промјене режима двадесетих година прошлог вијека показује да су резултати поуздани, рекла је Арејано Нава.

„Ако примјетите губитак стабилности који прати нагла промјена, онда можете бити сигурни да су то рани знакови предстојеће нагле промјене“, закључила је.

(Телеграф)