Brojanje kalorija ne garantuje gubitak kilograma, evo i zašto

Многи људи код нас вјерују управо у ову логику, прате апликације за бројање калорија, избацују хљеб, броје сваки залогај – и опет се осјећају фрустрирано јер резултати често изостају. Можда сте и ви међу њима?

Такође, наука још није дефинитивно одгонетнула разлог због кога нам ултра-прерађена храна одмаже код губитка килограма – да ли је разлог просто у томе што нас њена формулација (и неодољив укус) тјерају да једемо више или постоји нешто у самом начину прераде што је чини погубном за наш метаболизам и обим струка?

Регион

Детаљи хорора у вртићу: Васпитачица затварала и тукла дјецу

Ипак, недавна револуционарна студија са Универзитета у Копенхагену нам коначно даје јасније одговоре. А кључна порука је ова – ипак нису све калорије исте.

Наука нам наиме сада први пут доноси доказе да није важно само колико калорија једемо, већ и шта једемо. Ова студија је показала да ултра-прерађена храна мијења начин на који тијело функционише и метаболише храну – и то чак и када калорије остану потпуно исте. Другим ријечима: није проблем само у количини хране, већ и у њеној индустријској природи

Шта је показала студија?

Истраживање у Копенхагену је укључило 43 здрава младића који су током три недјеље јели двије различите врсте исхране – једну базирану на минимално прерађеним намирницама, а другу на ултра-прерађеним производима (подељени случајно у ове две групе, након три недјеље и периода паузе су прелазили на ону другу врсту исхране). Кључни детаљ студије: оба јеловника садржала су потпуно исти број калорија, протеина, масти и угљених хидрата.

Резултати су били шокантни:

Мушкарци на ултра-прерађеној исхрани добили су око 1 кг више масти, без обзира на калоријски унос.

Код њих је дошло и до пада тестостерона и хормона важних за плодност.

У крви су им порасли нивои штетних супстанци из пластике (фталата), које дјелују као ендокрини дисруптори и повезане су са смањењем квалитета сперме.

Другим ријечима, индустријски прерађена храна не доноси нам само вишак килограма – она задире у хормоне, плодност и цјелокупно здравље.

Наука и технологија

Руски сателит са мишевима вратио се на Земљу

Како ово мијења начин на који треба гледати на храну?

Упркос деценијама понављања да је „калорија – калорија“, ово истраживање јасно показује да начин на који је храна произведена има огроман утицај на наше тијело. Ултра-прерађени производи утичу на хормоне, метаболизам и чак уносе загађиваче у наш организам.

Управо зато су стопе гојазности, дијабетеса тип 2 и проблема са плодношћу нагло порасле у последњих 50 година – док је наша исхрана постала све сиромашнија правим, природним намирницама, а богатија инстант оброцима, грицкалицама и индустријским производима.

Шта је поука коју треба извући у интересу здравља?

Ако желите да смршате или да се осјећате здравије, фокусирајте се на квалитет хране, а не само на калорије.

Бирајте и форсирајте цјеловите, минимално прерађене намирнице – поврће, воће, махунарке, интегралне житарице, орашасте плодове.

Будите свјесни да ултра-прерађена храна не утиче само на тежину, већ и на хормоне, плодност и опште здравље.

А шта јести умјесто ултра-прерађене хране?

Умјесто да посегнете за кесицом грицкалица, индустријским муслијем или готовим оброком, бирајте наше једноставне, домаће и сезонске намирнице. Ево неколико примера:

Пасуљ и друге махунарке – пасуљ, сочиво, леблебије и грашак су права ризница биљних протеина и влакана. Од њих можете спремити варива, салате, па чак и намазе (нпр. хумус).

Хроника

Држављани Турске ухапшени због кријумчарења миграната у из Црне Горе у БиХ

Купус – посебно зими, кисели купус је право чудо за цревну флору и имунитет. Црвени купус доноси и додатну дозу антиоксиданаса.

Сезонско воће – јабуке, крушке, грожђе, шљиве или брескве, у зависности од доба године. Од њих можете направити компот, печено воће или их јести свјеже као ужину.

Интегралне житарице – овсене пахуљице за доручак, интегрални пиринач, јечам или просо као прилог. Дају енергију која траје, без наглих скокова шећера.

Поврће – паприке, парадајз, краставци, шаргарепа, тиквице - изаберите свјеже или брзо печено поврће.

Орашасти плодови и сјеменке – ораси, љешници, сунцокрет, лан или сусам. Мала шака дневно је идеална ужина за наш мозак и срце.

Можда је потребно мало више времена да се исјецка поврће или скува пиринач и просо, него да отворите кесицу чипса. Али, то је улагање које вам враћа енергију, здравље и осјећај контроле над сопственим тијелом. Умјесто још пола сата бесциљног скроловања по телефону, посветите тих пола сата припреми здравог оброка – јер, наш организам дефинитивно препознаје разлику између праве, живе хране и индустријског производа.

Ако сте икада помислили да нешто није у реду са вама јер бројите калорије, а килограми не одлазе – знајте да проблем није у вама, већ у "храни" која је направљена тако да збуњује и наш организам и наше хормоне. Немојте бројати калорије – већ цјеловите намирнице које вам дају здравље и енергију.

(телеграф)