Namirnica koju Srbi jedu gotovo svakodnevno dokazano izaziva demenciju

Насупрот њима, особе које слиједе медитерански начин исхране – богат поврћем, воћем, интегралним житарицама, махунаркама, орашастим плодовима и здравим мастима – значајно спорије развијају хроничне болести и дуже сачувају здравље мозга.

Истраживање, објављено у часопису Натуре Агинг, пратило је учеснике просјечне старости 71 годину током 15 година. Иако није стављало учеснике на дијету, истраживачи су пратили њихове уобичајене прехрамбене навике и процјењивали колико се оне приближавају здравим обрасцима.

Посебно су анализирани обрасци попут:

Медитеранске исхране – фокус на поврће, воће, интегралне житарице, рибу и маслиново уље.

МИНД дијете – комбинација медитеранске и ДАСХ дијете, која посебно наглашава лиснато поврће и бобичасто воће, уз ограничење пржене хране, маслаца и слаткиша.

АХЕИ систем – бодује здрав унос воћа, поврћа, орашастих плодова, махунарки и здравих масти, док „кажњава“ црвено и прерађено месо, заслађена пића и транс масти.

Резултат је био јасан – што је исхрана била здравија, учесници су имали мање хроничних болести, укључујући срчане болести, деменцију, депресију и Паркинсонову болест. Лошији прехрамбени обрасци убрзали су развој ових обољења, али нису имали значајан утицај на проблеме са зглобовима попут артритиса.

Заштитни ефекат здравих образаца исхране био је нарочито изражен код жена и најстаријих учесника (78+ година). Научници истичу да квалитет исхране може успорити процес хроничне упале која доприноси старењу и развоју болести, чиме се побољшава дуговечност и здравље старијих особа.

Никад није касно за здраве навике у исхрани.