Ovo su najgore vrste ribe: Štete srcu i dižu holesterol

Zvuči ukusno; međutim, da li je riba koju svakodnevno jedemo zaista bogata nutritivnim vrijednostima i ima tako veliki uticaj na funkcionisanje našeg tijela? Ne nužno. Među najpopularnijim vrstama ribe, dostupnim u svakoj prodavnici, ima onih koje ne bi trebalo da jedemo.

Ribu vrijedi jesti jer sadrži omega-3 kiseline, dobar je izvor vitamina D, E, A i onih iz grupe B, kao i minerala. Pored toga, zadovoljava potrebu za proteinima.

Koju vrstu ribe treba da jedete, a koje vrste izbjegavati?

Lista onih za koje stručnjaci preporučuju da ih uključe u ishranu uključuje, između ostalog: skušu, haringu, polak, bakalar, losos, smuđa, sardine i tunjevinu. Mnogo zavisi i od toga odakle dolazi riba.

One sa Atlantika ili Pacifika su bolje jer sadrže manje žive. U isto vrijeme, prema Medonetu, odrasla osoba bi morala da pojede, na primjer, desetak konzervi tunjevine da bi se otrovala ovim elementom.

Stvari su malo drugačije za buduće majke i žene koje planiraju trudnoću. Kako savjetuju iz Instituta za majku i dijete, trebalo bi ih ograničiti samo na mršave i ne predatorske ribe iz pomenutih Atlantskog i Tihog okeana, kao i Sjevernog mora. Čak i mala djeca treba da jedu takvu ribu.

A koja je najgora vrsta ribe koja može potencijalno ugroziti vaše zdravlje?

Pangasius – ne sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina

Kada jedemo ribu posebno nam je važno da sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina. Nažalost, pangasius ih praktično ne sadrži… Ova slatkovodna riba, delikatnog ukusa, veoma je popularna u Srbiji. U stvari, pangasius dolazi iz Vijetnama, gdje se uzgaja u užasnim uslovima. Jedinke pangasiusa su sve na veoma malom području, zbog čega nijesu u stanju da se prirodno razmnožavaju.

U tu svrhu, uzgajivači im daju posebne hormonske injekcije (sa horionskim gonadotropinom) i tove pangasiusa specijalnom hranom koja se sastoji od ribljeg brašna, soje i kasave.

Kakvi su efekti? Svi sastojci sumnjivog kvaliteta idu sa ribom u naš organizam.

Tilapija – podiže loš holesterol

Tilapija je takođe azijska slatkovodna riba. Vještački uzgajana u rezervoarima zagađene vode, takođe je punjena hormonima i sastojcima koji podstiču brzi razvoj. Tilapija sadrži velike količine arahidonske kiseline iz grupe omega-6, čiji redovni unos može izazvati upale, srčana oboljenja i starenje ćelija.

Nilski smuđ

Počnimo sa činjenicom da nilski smuđ ima nemasno meso, dosta proteina i bogat je vitaminom A. Međutim, osim ovih nekoliko prednosti (koje imaju i druge, zdravije ribe), sadrži vrlo malo omega-3 masnih kiselina i ima veliku količinu palmitinske kiseline.

Zvuči egzotično? Međutim, ovaj sastojak doprinosi proizvodnji lošeg holesterola (LDL).

Buterfiš – sadrži opasnu kiselinu

Potvrđeno je da leptir riba sadrži opasnu, tešku ili neprobavljivu oleinsku kiselinu (sadrži estre voska). Česta konzumacija butterfisha može dovesti do dijareje, mučnine, pa čak i povraćanja.

Škampi – uslovi uzgoja sporni

Uslovi u masovnom uzgoju škampa često su sporni. Pored toga, mnogi ljudi zaboravljaju da ih očiste prije jela i dodaju škampe u jelo zajedno sa muljem u crijevima (vidljiva tanka crna traka na leđima). Iako su škampi izvor proteina, oni takođe doprinose povećanju lošeg holesterola.