Šta se događa sa tijelom ako stalno konzumirate slatko?

Тијело је управо примило брзу порцију глукозе, шећера који улази у крв и подиже енергију. Али кад инсулин, наш унутрашњи "регулатор шећера", схвати шта се догађа, баца се на посао и спушта ниво шећера, често и превише. Тај пад нас оставља исцрпљене, раздражљиве, па чак и тужне. А шта урадимо тада? Посегнемо за још једним слатким "поправком". Звучи познато?

Тај циклус – шећер, па пад, па опет шећер – брзо прерасте у навику. Али оно што је још важније јесте да шећер утиче и на наш мозак. Подстиче лучење допамина, хормона награде, због чега се осећамо задовољно, смирено, чак и "награђено". Проблем је што мозак с временом тражи све више да би постигао исти ефекат.

Осим што нас енергетски баца у зачарани круг, превише шећера утиче и на наш унутрашњи осјећај глади и ситости. Хормони, који иначе фино регулишу кад нам је доста хране, губе компас. Резултат? Имамо осјећај да никад нисмо сити, да стално нешто "грицнемо", и често једемо без стварне потребе. Дугорочно, то нарушава метаболизам, али и однос према храни.

Свијет

Кекс драстично поскупио: Рафови пуни, нико неће да га купује

А онда је ту и сан. Колико пута сте након вечерње порције слатког имали проблема са спавањем? Несаница, немиран сан, буђење усред ноћи, није случајно. Шећер подиже ниво кортизола, хормона стреса, баш онда кад би тијело требало да улази у фазу одмора. Мањак сна следећег дана повећава жудњу за слатким. И ево нас опет у кругу.

Психички ефекти су често потцењени, али све присутнији. Вишак шећера повезује се са честим промјенама расположења, нападима анксиозности, менталном "маглом" и смањеном концентрацијом. Укратко, осјећате се као да сте стално под неким невидљивим покривачем тежине и непријатности.

Али добра вијест је та да не треба да избаците сваки кекс из куће. Решење није у строгим забранама, већ у равнотежи и свјесности. На примјер, појести слатко након оброка, када је ниво шећера стабилнији, или замијенити дио шећера воћем, тамном чоколадом, циметом. Често нам заправо не треба слатко, него кратки предах, чаша воде, шетња, разговор, или само тренутак мира, преноси Дан.

Дакле, следећи пут кад вам мозак шапне "дај нешто слатко", питајте се – шта вам заправо треба?