Da li je islamizacija politički mit ili realnost Evrope?

Da li je ovo islamizacija politički mit ili realnost Evrope, otkrivaju sagovornici ATV-ove emisije Bitno.

"Ja lično smatram nije mit u pitanju. Radi šire javnosti treba napraviti razliku izmeću islama i islamizma jer još nije jasno povučena granica šta je islam, a šta islamizam", rekao je Saša Mićin, profesor na Fakultetu bezbjednosnih nauka u Banjaluci.

On ističe da se u zadnje vrijeme javljaju teoretske pretpostavke da je islamizam politička ideologija koja je zasnovana na vjerskim načelima samog islama.

"Kada sa te strane analizirati taj dio koji i sami islamski teolozi sami tumače očito da islamizam predstavlja pokušaj nametanja nekih novih društvenih sistema na bazi takve nepolitičke ideologije iz prostog razloga što što se moglo vidjeti da u islamiste pojedine segmente islamskog učenja, potenciraju na njemu i često sebe dovode u takvu situaciju da to što rade u ime islama, kako oni kažu, često se kose sa nekim drugim islamskim načelima iz islama kao vjere", rekao je Mićin.

Republika Srpska

Srpska od proljeća veliko gradilište: Za razvoj putne infrastrukture 81,7 miliona evra

On je mišljenja da to nije politički mit već nešto što se dešava i što će biti sve intenzivnije

"Pogotovo kada dođete u poziciju da oni budu u stanju da uđu u legalne strukture vlasti putem izbora, stranačkih partija i organizacija i da na taj način sebi obezbijede uporište u određenom broju", rekao je Mićin.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja objasnio je razliku između islama i hrišćanstva.

"Razlika između hrišćanstva i islama je u tome što hrišćanstvo je religija koju upražnjavate kroz određene obrede povremeno, a islam je način života kad dođu te grupe ljudi u Evropu oni počnu da se šire", rekao je Šolaja.

On je ukazao na čitav niz pojava u kojima se dio stanovništva koji se doselio u države poput Velike Britanije i Francuske, na bazi migracija, postaje dio političkog života i kreira ukupan politički, a sve veći kulturni ambijent Evrope.

Na pitanje da li je mogla Velika Britanija mogla da zamisli prije 20-30 godina da musliman bude gradonačelnik Londona ili nekog drugog rada, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Vlade Simović ističe da kada se demografski dostigne nivo kritične mase koja još ima i pravo glasa, onda ona legalizuje svoju moć u

"Prema nekim procjenama u Birmingemu je 37 posto muslimanskog stanovništva i negdje oko 39 posto hrišćana i onog trenutka kada demografski i populaciji dostignete nivo kritične mase koja još ima i pravo glasa, onda legalizuje svoju moć u vidu političkih predstavnika koje vi birate", Vlade Simović, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci

On je zaključio da u Velikoj Britaniji postoje mini oaze nekada moćne imperije u kojima se ispod radara provlači šerijatsko pravo.