Budimir: Vrijeme je da se pitanje BiH i statusa Republike Srpske vrati u centar globalnog dijaloga

"Дејтонски споразум је толико урушен да је питање да ли он уопште постоји. Проблем је што се са њим уништава и онај минимум равноправности и баланса који је носио конститутивну демократију, а која гарантује свим народима БиХ једнака права. Република Српска се у овом тренутку бори против доминације једног народа - Бошњака над свим политичким процесима у Босни и Херцеговини. Зато је то једно од врло важних питања које Русија треба да постави свим актерима, посебно САД и европским државама, које су учествовале у креирању Дејтонског споразума, а послijе тога врло озбиљно радиле на његовом урушавању и прављењу Босне и Херцеговине која не одговара дејтонској мjери, мjери за све народе", каже Будимир.

Подсjећа и да је бошњачка страна, од почетка сукоба у Украјини, покушавала да наметне санкције Руској Федерацији и да је Република Српска то спријечила.

Свијет

Макрон: Европа је у сукобу са Русијом

"И то је сад наш принципијелни став о Русији као неком ко је и гарант Дејтонског споразума и његовог спровођења. Русија осјећа дужност да заштити Дејтонски мировни споразум, ако је то уопште и могуће, јер је напад на њега био систематичан посљедњих 30 година да се ми сада налазимо у фази у којој инструменти рушења нису ни у рукама странаца ни у рукама лажног високог представника. Кроз његово дјеловање направљен је један законски оквир гдје институције БиХ, које су неуставне попут суда и тужилаштво, могу да руше Дејтонски споразум и спроводе вољу једног народа над другим народима. То смо видјели кроз пресуду предсједнику РС Милораду Додику. Налазимо се у озбиљној политичко-уставној кризи и надам се да ће Русија у Уједињеним нацијама кроз предсједавање у Савјету безбиједности успјети да наметне ову тему, да се овај проблем интернационализује и да се озбиљно приступи његовом рјешавању", појашњава Будимир.

Подсјећа да је једнострани приступ БиХ постојао кроз Бајденову администрацију, као да он и данас постоји у Бриселу и у појединим европским државама. Земље, прије свега Велика Британија и Њемачка, као једини модел приступа виде унитаризацију и централизацију БиХ. А то је, наглашава он, пут без повратка који не може да донесе ниједном народу БиХ стабилност и просперитет.

"Руководство РС покушава да наметне проблеме које имамо са процесима унутар БиХ као једно од важних питања у дијалогу великих сила, пре свега Москве и Вашингтона. Имамо шансу да у том дијалогу дођемо до рјешења која ће одговарати свим странама. Американци у овом тренутку уопште нису заинтересовани за балканска питања. Русија ће, надам се, на агенду тих великих разговара ставити питање Балкана и питање Републике Српске, односно њеног статуса унутар БиХ. То нам је од велике помоћи. И руски министар спољних послова Сергеј Лавров је рекао да то треба да буде једно од важних питања која треба да се поставе у дијалогу који ће бити на највишем нивоу међу руководиоцима једне и друге земље", истиче Будимир.

Република Српска

Будимир за АТВ о паљењу Вукановићевих аута: Докле је стигла истрага?

Републици Српској опасност вреба из Брисела и то није вијест од јуче, већ од самог почетка процеса европских интеграција.

"Зато је Република Српска врло опрезна у том процесу. Она не жели да га заустави, али жели да има равноправан став у којем се поштује та уставна позиција. Нажалост, ЕУ је одабрала да буде страна у рату. Не све државе чланице ЕУ, јер и сами видите Мађарску и Словачку како иступају. Бриселска бирократија наставља политику ревизије и реконструкције неолиберализма која више не живи у Вашингтону, али покушава да живи у Бриселу. То је нешто што је јако опасно, јер је то политика која не одговара реалности, већ идеологизираном погледу на свијет који је потпуно другачији", објашњава Будимир и наглашава да је интерес Републике Српске изнад свих ЕУ процеса.

Република Српска

Будимир: Национални интерес се не може замијенити за неку помоћ из Брисела

Будући да министар унутрашњих послова Републике Српске присуствује руском "Валдај" дискусионом клубу у Сочију, једном од најважнијих међународних форума посвећених глобалној политици и економији, оцењује да се свијет налази у песмистичној фази, као посљедици великих промјена и сукоба.

"А њу су изазвали Колективним западом и његовим неприлагођавањем структуралним промјенама у међународној политици. Те структуралне промјене се односе на појаву нових полова моћи који се до сада нису посматрали равноправно. Имамо дерогацију међународног права, које је престало да има било какав значај, јер је Запад измислио своја правила и њима се руководио. Због тога имамо на дјелу расположење која одсликава два екстрема - западни учесници који сматрају да се може реконструисати моћ Запада и да ће он бити једна од најважнијих фактора у свјетској политици. С друге стране, евро-азијске земље сматрају да је доба доминације Запада прошло и да се сада свако бори за своју улогу. Тренутно се налазом у најнестабилнијем периоду гдје није успостављена нова структура моћи, а стара је нестала пред нашим очима. Зато је збуњеност велика и свако жели да своју позицију ојача и да је припреми за доба које долази", његови су утисци са клуба "Валдај".

Као тренутак великог отријежњења дијела свијета наводи НАТО агресију на Србију, трансатланску политику према СРЈ и 1995. годину и однос према Републици Српској, пише РТ Балкан.

"То је отријезнило и Кину. Причао сам са кинеским професорима који кажу да је једна од тачки које су потпуно редефинисале кинеску спољну политику напад на њихову амбасаду у Београду. Сјетите се и враћања премијера РФ Јевгенија Примакова изнад Атлантика у тренутку када почиње бомбардовање Србије. То су били тренуци када је почело поновно размишљање да се не може живјети у 'Пакс американи' и у хегемонском поретку", закључује професор међународних односа.