Izvor:
RTS
21.09.2025
14:45
Komentari:
0Javnost je uznemirila vijest da je nedavno grupa maloljetnika tukla, šutirala, gasila cigarete na koži petnaestogodišnje djevojčice u parku na Novom Beogradu. Policija je identifikovala počinioce. Slučajevi poput ovog iznova otvaraju pitanje kako efikasnije odgovoriti na vršnjačko nasilje.
Слично злостављање од исте дјеце, дјевојчица је доживјела и у априлу. Овога пута љекари су констатовали хематоме, опекотине и посјекотине. Отац дјевојчице каже да ожиљци зацјељују, али не и траума коју је његова кћерка преживјела.
"То је десетине ожиљака од гашења цигара. Прво су је ударили боксером у главу, а послије су је четири сата мучили. Надам се да ће родитељи да утичу на своју дјецу, јер ово је ескалирало до неких граница, што ја не могу да појмим", прича отац дјевојчице.
А граница за кривичну одговорност стиче се са четрнаест година. Међутим, и тада су казне знатно блаже него послије пунољетства. Изричу се само васпитне мјере.
Тужилаштву је од почетка године пријављено 69 случајева малољетничког вршњачког насиља, скоро половина због наношења тешких тјелесних повреда.
"Коју ће кривичну санкцију тужилаштво предложити суду зависи од личних и породичних прилика малољетног учиниоца и тежине кривичног дјела. Тужилаштво најчешће предлаже појачан надзор родитеља, појачан надзор органа старатељства, васпитно-поправни дом, оспособљавање за занимање које одговара његовим способностима", саопштило је Више јавно тужилаштво у Београду.
Градови и општине
Читав разред основаца бојкотује наставу због вршњачког насиља, огласило се Министарство
Међутим, упућени кажу да те мјере нису увијек ефикасне, јер се дешава да деца позната по насилничком понашању настављају да буду агресивна.
"Овдје фокус по мом мишљењу има систем социјалне заштите, систем образовања, и ја бих рекла здравствени систем. Свјесни смо чињенице да су дјеца на мрежама, то је постао њихов реалан живот, а када изађу у реалан живот немају нешто што се зову социјалне вјештине", каже Ивана Стевановићса Института за криминолошка истраживања.
Свијет
Најџел Фараж постаје стварност Велике Британије - популарност све већа
Из Суда истичу да је кључна боља сарадња свих у систему од школе, родитеља до социјалних установа. Недостају, кажу, и обучене особе које ће пратити понашање насилног дјетета након изречених мјера.
"Потребно нам је да сви актери буду довољно обучени, али заиста обучени да раде у најбољем интересу дјетета. Када цијело друштво одреагује, било која мјера може имати неког ефекта. До тада, ако имате отпор родитеља, или имате незаинтересованост или чак повлађивање у том смислу, ниједна мјера коју суд изрекне није довољна", каже Милица Милић, судија одјељење за малољетнике.
Нада Станков, школски психолог у ОШ "Јован Стерија Поповић", каже родитељи треба да контролишу са ким се дијете дружи, гдје излази и до када излази.
Бања Лука
Обустава саобраћаја у Бањалуци
"Нажалост, због преоптерећености родитеља често они то не испрате, а исто тако ни дјеца немају довољно повјерења у родитеље, па се често дешава да то што су претрпјела насиље или што су учинила насиље не пријаве родитељима", каже Нада Станков.
Неке земље донекле су ријешиле проблем вршњачког насиља увођењем обавезе за родитеље да са дјететом посјећују психолога. Колико је то тежак посао, свједочи Норвешка. За школе без насиља било им је потребно више од 15 година.
(РТС)
Svijet
5 h
0Srbija
1 d
0Svijet
1 d
0Srbija
3 d
0Srbija
5 h
0Srbija
6 h
0Srbija
9 h
0Srbija
20 h
0Najnovije
Najčitanije
17
20
17
19
17
04
17
03
16
53
Trenutno na programu