Čekalo se 88 godina: Otvoreno misteriozno pismo nekadašnjeg čehoslovačkog predsjednika

Након 20 година чекања, колико је писмо стајало у архиви, оно је данас коначно отворено, а Велек истиче како су се бојали да ће у њему бити неких баналности. Међутим, то није био случај.

– Писмо није датирано, али чини се да је написано 1934. године, када је Масарик био парализован од свог првог можданог удара. Чак и тада је очекивао да неће преживјети напад и да ће умријети. Умро је три године касније, али је већ био у врло лошем здравственом стању. Био је парализован на једној страни тијела, није могао говорити. Убрзо након напада, поново је изабран за предсједника. Имао је проблема чак и с полагањем предсједничке заклетве. Почео се појављивати ​​у јавности с руком која му је висила у завоју јер је није могао контролисати – истиче историчар.

Новинаре је посебно занимала реченица коју је Масарик употријебио у контексту Нијемаца

– „Дајте им оно што заслужују, али не и више“.

– Објашњавам то тиме што је он имао осјећај за реалност у Чехословачкој. У њој их је било 3 милиона, врло велика мањина. Штавише, то је економски врло јака мањина. И што је најважније, то је дио становништва који је друштвено врло напредан и културан. А истовремено има везе са сусједном Њемачком. Масарик је све ово узео у обзир, односно да је било потребно постићи неку врсту споразума с Нијемцима. А Чехословачка је имала велики дуг према споразуму с Нијемцима – појашњава Велек.

Писмо такође открива и Масариков хумор

„Написао је: ‘Људи се боје смрти, али то није ништа чега би се требали бојати. Само морате купити нову одјећу’.

– Можда је то помало помало смијешно, али је јасно да је желио свечану сахрану. Такав би требао бити шеф државе – истиче Велек.

Дио писма говори и о крађи, а ту се такође спомињу Нијемци. Масарик истиче: „Нијемци имају одређену искреност, али краду још више’.

– Чули смо само сегмент цијелог документа. Масариков мото је био „не бој се и не кради“. Треба рећи и да се у Чешкој одувијек много крало. На примјер, имамо статистику о кривичним дјелима из 19. века, гдје имовински криминал очигледно доминира у Чешкој, али можда на штету насилних активности, попут убиства. На примјер, аустријске земље су нас у томе претекле – истиче историчар.

На крају, рекао је како је Масариково писмо уједно и морална лекција, те се посебно осврнуо на реченицу:„Људи воле бити глупи, али им немојте олакшавати ствари, свађајте се с њима“.

– Постоји моралистички нагласак типичан за њега. Постоји морална лекција – не кради и не бој се – и критика демократије. Она је оно што јесте, и нажалост је пуна глупих, необразованих људи, а политичари морају с тим радити. Питање је да ли се томе удовољавати или покушати његовати глупе и необразоване грађане. И то је безвременска димензија Масарикових посљедњих ријечи – закључио је, преноси Кликс.