Francuska zlodjela konačno izlaze na vidjelo: Bili smo im zamorci

Одговорни ћуте. Посебно су погођена француска подручја у јужном Пацифику.

"Тридесет година били смо француски заморци", каже Инамојра Морган-Крос.

Хроника

Отац, мајка и беба повријеђени у језивој несрећи

Млада посланица долази из Француске Полинезије, групе острва у јужном Пацифику којој припада и Тахити. Плаже с бијелим пијеском, палме, тиркизно море - ти предјели се често описују као "рајски". Али иза идиле се крије тешко насљеђе: три деценије француска војска тестирала је нуклеарно оружје на атолима - коралним острвима - Муруроа и Фангатауфа.

Војска је активирала 193 атомске бомбе у том прекоморском подручју Француске, које његови становници називају Ма’охи Нуи. Прва експлозија је забиљежена 2. маја 1966. године под кодним именом "Алдебаран" - то је најсјајнија звијезда сазвијежђа Бик.

"Отровали су нас"

Морган-Крос је више од 15.000 километара удаљена од своје домовине. Учествује на округлом столу у Берлину, који окупља чланове невладине организације Међународни љекари за спречавање атомског рата (ИППНВ). Она је упечатљиво описала разорне посљедице француских нуклеарних експеримената које се осјећају све до данас: натпросјечан број људи оболијева од рака, дјеца се рађају с деформацијама, вода и тло су загађени.

Хроника

Хорор у Сарајеву: Девојчицу прво истукли, па насрнули на њу ножем у кругу школе

"Својим нуклеарним експериментима отровали су океан из којег долази сва наша храна. Отровали су нас због Француске тежње да постане велика сила с нуклеарним оружјем", жали се ова политичарка и активисткиња, која је већ говорила и пред Уједињеним нацијама.

Бајка о "чистој бомби"

О опасностима тадашња француска влада свјесно је обмањивала становнике острва. Француска атомска бомба била је "зелена и врло чиста", тврдио је тада предсједник Шарл де Гол.

То је наводно разликовало њу од атомске бомбе из Хирошиме. Стога, како се надаље тврдило, тестирања не наносе никакву штету.

"Француска пропаганда", коментарише данас Морган-Крос.

У стварности, радиоактивни облаци ширили су се преко великих дијелова јужног Пацифика и дјелимично стизали чак и до главног острва Тахитија, удаљеног више од хиљаду километара од мјеста експлозије. Становници оближњих острва често нису били обавијештени, а камоли евакуисани.

Нема извињења

Прошле су три деценије прије него што је 1996. влада у Паризу, након масовних протеста у земљи и иностранству окончала експерименте. За штету коју је нанијела свом прекоморском подручју никада се није званично извинила.

Хроника

Неизмјерна туга: Ово је Филип, младић страдао у несрећи код Врбаса

Приликом посјета Француској Полинезији 2021. предсједник Емануел Макрон ипак је признао кривицу:

"Кривица је у чињеници да смо спровели те експерименте. Њих не бисмо извели ни у Крезу (подручје у централној Француској прим.ур.) ни у Бретањи", рекао је.

Због тога Уједињене нације и невладине организације и овог 26. септембра, на Међународни дан за укидање нуклеарног оружја, изнова подсјећају на одговорност нуклеарних сила.

Ипак, изгледа да је данас патња жртава нуклеарних експеримената скоро заборављена. Томе се све више противе млади људи из бивших подручја атомских тестова, који не желе прихватити неактивност починилаца. Они оснивају иницијативе и повезују се мимо државних граница.

Инамојра Морган-Крос, посланик у парламенту у главном граду Тахитија, Папету, једна је од њих. Приликом посјете Берлину извијестила је о судбини сопствене породице: њена бака, која је на почетку експеримената имала 30 година, обољела је од рака штитне жлијезде, исто као и њена тетка и мајка. И она, рођена 1988. и њена сестра такође болују од рака.

Рак може избити и генерацијама касније

"Подмукло код радиоактивног зрачења јесте то да дјелује и кроз генерације. То се односи, између осталог, на знатно повећан ризик од различитих врста рака, посебно рака лимфних чворова, али и леукемије", каже стручњак за нуклеарно оружје Јана Балдус из невладине организације Јуропијан Лидершип Нетворк (ЕЛН).

Даља посљедица су поремећаји у репродукцији:

Хроника

Селимовићу 45 година затвора за убиство сина и супруге!

"Посебно код жена које су током нуклеарних тестова биле изложене радиоактивном зрачењу, то је довело до деформација дјеце и спонтаних побачаја. То се, међутим, може преносити и кроз генерације, што код жена, између осталог, може довести и до неплодности", објашњава Балдус у разговору за "Дојче Веле".

Морган-Крос ја због судбине своје породице ушла у политику. Од Француске тражи бољу помоћ и кад је здравство у питању.

"Заслужујемо бољу болницу, заслужујемо бољу здравствену његу", каже.

Само ријетки погођени имају могућност да отпутују у Париз на лијечење.

Тешко до одштете

Године 2010. француска влада је донијела закон који жртвама нуклеарних експеримената обећава одштету. Сваки се појединачни случај притом пажљиво испитује. Погођени морају доказати да је њихова болест посљедица тестова.

"Људи морају доказати да су у вријеме тестова били тачно на том мијесту, што је, наравно, након деценија врло тешко доказати. У пракси је то често тешко", каже стручњак Балдус.

Република Српска

Шулић: Туризам - покретач привредног развоја у Српској

Осим тога, попис болести које се прихватају као разлог за одштету релативно је узак. Према подацима невладине организације ИЦАН, између 2010. и 2024. укупно је 417 становника Француске Полинезије добило одштету.

Инамојри Морган-Крос није стало само до практичне помоћи, него и до едукације. У њеном завичају још увијек је присутна прича да су тестови били добра и "чиста" ствар која је становницима донијела одређени просперитет.

"Деценијама су у нашим дневним собама висиле слике са мотивом атомске печурке јер смо били поносни што су нас Французи одабрали", прича она.

Она је себи поставила циљ да се супротставити тој "колонијалној свијести" и развије разумијевање за то какве су посљедице атомски експерименти заиста имали.

Хоће ли се у будућности поново тестирати нуклеарно оружје?

Осим Француске, и друге су земље спроводиле опсежне серије нуклеарних експеримената, међу њима Совјетски Савез, САД, Велика Британија и Кина.

Укупно је било више од 2.000 нуклеарних експлозија. Радиоактивне падавине нису се таложиле само у подручјима експлозија, него су широм свијета довеле до мјерљиво већег нивоа зрачења.

Тек су мораторијуми и преговори о Уговору о забрани нуклеарних експеримената зауставили атомске експлозије.

Осим Сјеверне Кореје, посљедњих година ниједна држава више није активирала нуклеарно оружје у експерименталне сврхе.

Али у тренутно напетој безбједносној ситуацији стручњаци сматрају да је могуће покретање таквих тестова.