Nacistička prošlost došla na naplatu: Ova evropska zemlja u velikom je problemu

Њемачка се суочава са све учесталијим упадима беспилотних летјелица, за које се сумња да су дио руске кампање тестирања европских одбрамбених способности. Иако Кремљ очигледно користи дронове за шпијунажу, њемачки устав, обликован након Другог свјетског рата како би спријечио злоупотребу војне моћи, спречава Бундесвер да ефикасно одговори на ову пријетњу.

Свијет

Зеленски у очају: Руси су их "угасили", али буквално

Према садашњим законима, Бундесвер може обарати дронове само изнад војних база, док су упади изнад цивилних подручја — попут оних забиљежених изнад постројења Рајнметала (Rheinmetall) и БАСФ-а (BASF) прошле године — изван њиховог домашаја.

„Морамо прилагодити законе како би Бундесвер добио овлашћења за дјеловање“, изјавио је Томас Ревекамп (Thomas Röwekamp), предсједник Одбора за одбрану у Бундестагу, у разговору за Политико. Ипак, правни стручњаци упозоравају да садашњи упади дронова не задовољавају услове за „велику инвазију“, што је предуслов за војну интервенцију према уставу.

Свијет

Градоначелница у Њемачкој избодена испред своје куће: Напало је више мушкараца

Њемачка полиција, иако овлашћена за обарање дронова, суочава се са другим проблемом — недостатком техничких способности. „Савезна полиција, као и већина покрајинских полицијских снага, тренутно нема могућности за одбрану од дронова“, додао је Ревекамп. Бундесвер посједује потребну технологију, али је спутан историјским и уставним ограничењима.

Министар унутрашњих послова Александар Добриндт (Alexander Dobrindt) најавио је планове за оснивање специјализоване јединице за одбрану од дронова у оквиру савезне полиције, као и националног центра који би координисао напоре полиције, обавјештајних служби и војске. Предложио је и закон који би омогућио Бундесверу да обара дронове ако угрожавају животе. Међутим, уставност таквог закона доведена је у питање.

Друштво

Ни њемачке пензије нису као некада

„Ако се очекује више од ‘административне помоћи’ војске, ствар ће завршити пред Уставним судом“, упозорила је Мари-Агнес Штрак-Цимерман (Marie-Agnes Strack-Zimmermann), предсједница Одбора за безбједност и одбрану у Европском парламенту.

Политичка ситуација додатно компликује ствари. Мерцова (Merz) коалиција конзервативаца и социјалдемократа једна је од најслабијих у послијератној историји Њемачке, а успон странака попут Алтернативе за Њемачку (AfD) чини двотрећинску већину, потребну за измјену устава, готово недостижном.

„Свјет се промијенио — више нема разлике између унутрашње и спољне безбједности“, нагласио је Ревекамп, позивајући на прилагођавање уставних одредби савременим пријетњама. Док Њемачка разматра наредне кораке, земља остаје рањива на упаде дронова, чекајући да полиција развије сопствене капацитете или да се пронађе правно рјешење које би омогућило већу улогу војске.

(Вечерњи.хр)