Najdžel Faraž postaje stvarnost Velike Britanije - popularnost sve veća

Са подршком од 30 одсто, десет бодова испред владајућих лабуриста, стварна је могућност да би на пријевременим изборима „Реформ“ освојио стотине мјеста у парламенту, прекинуо стогодишњи дуопол лабуриста и конзервативаца и довео Фаража, кога је Доналд Трамп једном назвао „Господин Брекзит“, на мјесто премијера, пише „Њујоркер“.

Постоји много разлога зашто се то можда неће догодити, а главни је тај да се редовни избори не морају одржати до љета 2029. године. Али британска политика одавно није ни разумна ни логична – тачније, још од Брекзита, када је Фараж посљедњи пут избацио из трачница традиционални двопартијски систем. Умјесто смирености, политички естаблишмент губи разум.

Било из шока, гађења или стварне наклоности – према анкетама, Фараж је најпопуларнији политичар у земљи – сви говоре о незамисливој могућности владе „Реформа“, чинећи је тиме сваким даном све замисливијом. Политички центар, који чине Лабуристичка странка Кира Стармера и остаци умјереног крила конзервативаца, највише је опсједнут. Посматрати их како се баве пријетњом Фаража налик је гледању снимка човјека који стоји на плажи док се пред њим повлачи море, чекајући цунами.

Врхунац дугог љета

Фаражу, који има шездесет и једну годину, не треба помоћ. Он је већ сада далеко најспособнији политичар у земљи. Раније овог мјесеца, на конференцији странке „Реформ“ у Бирмингему, атмосфера је више подсјећала на славље него на политички скуп. Био је то врхунац љета испуњеног Фаражовим акцијама, интервјуима и говорима који су се успјешно пробили у свијест нације.

Поруке странке нису суптилне. У јулу је Фараж организовао кампању „Британија без закона“, тврдећи да се људи боје ходати Лондоном након 21 сат, да „хорде непровјерених мушкараца“, односно тражилаца азила, пријете женама, те да злочини попут крађа пролазе некажњено. Упозорио је да се дијелови земље суочавају са „ништа мање него друштвеним колапсом“.

Сљедећег мјесеца најавио је „Операцију обнове правде“, план за депортацију шест стотина хиљада илегалних миграната. Затечени, ни лабуристи ни конзервативци нису се супротставили његовим дијагнозама проблема, већ само предложеним рјешењима.

Менталитет „спалимо све до темеља“

Ипак, „Реформ“ посједује нешто о чему традиционалне странке могу само сањати. „Било је чудно бити на страначкој конференцији гдје су људи били сретни“, рекао је Луке Трајл, директор тинк-тенка „Мор ин комон Јукеј“. Према његовим ријечима, главна подјела у британској политици није између љевице и деснице, већ између про- и антисистемских бирача. Најоткривеније питање које постављају испитаницима јесте тестирање реакције на изјаву: „Када размишљам о нашим политичким и друштвеним институцијама, не могу а да не помислим – нека све изгори.“

Свијет

Шта је мотив убиства Чарлија Кирка? Истрага открива прве детаље

„Грубо речено, имате око 60 одсто оних који су ’Очувај и побољшај’, али 40 одсто оних који су ’Спали све до темеља’“, рекао је Трајл. „Популарност ’Реформа’ произлази из овог другог расположења.“

Овај осјећај идентитета видљив је и у кампањи „Операција подизања заставе“, гдје присталице истичу британске заставе као протест против отуђене елите. „То је наш идентитет“, објаснио је Рон Хартл-Раjтон, предсједник огранка странке у Шервуд шуми. „Наш идентитет се полако нагриза као британска култура... Застава је ту да каже: хеј, још смо овдје. Немојте нас заборавити.“

Слабости владајућих

Један од најјезивијих аспеката успона „Реформа“ јесте то колико му вјешто помажу они који би га требали зауставити. Управо током страначке конференције, објављена је вијест да је Ангела Рејнер, замјеница премијера и замјеница челника лабуриста, поднијела оставку због скандала с неплаћањем пореза приликом куповине стана. Њен одлазак лишио је владу једне од ријетких харизматичних политичарки из радничке класе.

Фараж је то искористио на позорници. „То вришти о повлаштености“, рекао је. „То вришти о влади која је, упркос свим обећањима... једнако лоша, ако не и гора, од оне која је била прије.“ Он лабуристе и конзервативце воли називати једном „једностраначком“ странком чије је вријеме прошло.

Свијет

Трамп: Вашингтон је потпуно другачије мјесто него што је био прије годину дана

Неколико дана касније, премијер Стармер суочио се са новом кризом – именовањем Питера Манделсона за амбасадора у САД-у, упркос његовим везама са Џефријем Епстејном. Стармер га је бранио у парламенту, дјелујући као једина особа у просторији која не схвата да је Манделсонова каријера готова. Отпустио га је сљедећег јутра. „Није ли повезница између свега овога његове лоше одлуке?“, упитала је челница конзервативаца Кеми Баденок. „Његова лоша процјена и његова потпуна слабост?“

Политички хаос и Трампова посјета

До тренутка када се Доналд Трамп појавио у државној посјети, британска политика већ је била у хаотичном ритму. Свака седмица доносила је пребјеге из Конзервативне странке у „Реформ“, оставке у Стармеровом тиму и све више застава на улицама. Стармеров неугодан загрљај Трампа, упркос противљењу 60 одсто властитих бирача, сажима његов приступ политици: увијек ће изабрати маргиналне, практичне добитке по цијену отуђења својих природних савезника.

Фараж, вјечни побуњеник, увијек је успијевао избјећи одговорност која долази с влашћу. Његово пријатељство са Трампом само је још једна од карти које користи у зависности од расположења јавности. Док је Стармер у дворцу Виндзор био домаћин Трампу, Фараж је у својој ТВ емисији коментарисао како није позван. „Одбијен сам!“, рекао је с осмијехом. Никада није сретнији него када је изван граница прихватљивог. „Могу живјети с тим“, поручио је гледаоцима. „Умјесто тога, идем на пиво.“

(Индекс)