NASA-in teleskop pada ka Zemlji, težak je tonu i po

Očekuje se da će veći dio teleskopa teškog jedne i po tone izgoreti pri ponovnom ulasku u atmasferu, ali glavni naučnik misije NASA-e, Bred Cenko, kaže da bi nekoliko dijelova napravljenih od volframa, metala gušćeg od olova, i neki dijelovi ogledala mogli da prežive pad.

Pretpostavlja se da će ostaci koji ne sagore završiti u okeanu. Moguća zona radioaktivnih otpadaka takođe obuhvata dijelove Afrike, Australije, Indije, Jugoistočne Azije i Centralne i Južne Amerike. Svemirske snage kontinuirano prate putanju teleskopa.

Kraj misije poslije 22 godine

Tim misije Svift izražava tugu zbog završetka rada teleskopa, ali i zahvalnost za podatke koje je prikupio tokom 22 godine u orbiti. Svift je lansiran 20. novembra 2004. godine, sa ciljem proučavanja najvećih kosmičkih eksplozija, poput gama-zraka i supernova.

„Znali smo da će ovaj dan doći čak i prije nego što je Svift lansiran. Barem u niskoj Zemljinoj orbiti, pravilo je da sve što ide gore mora da se vrati dole. A taj kraj je katastrofalan“, rekao je Džon Nusek, astronom sa Državnog univerziteta Pensilvanije i šef tima za kontrolu misije.

Neuspješno spasavanje i gašenje sistema

Zbog povećane solarne aktivnosti poslednjih godina, Svift je počeo da gubi visinu brže nego što se očekivalo. NASA je prije godinu dana angažovala Katalist Spejs za misiju spasavanja u vanrednim situacijama. Međutim, robotska letjelica Link, opremljena sa tri ruke, naišla je na tehničke probleme nakon lansiranja u julu.

Nije uspio da se približi teleskopu na manje od 12 do 15 kilometara, a u septembru se vratio na Zemlju. Nakon što je spasilačka misija otkazana, Svift je nastavio svoje operacije i zabilježio nove gama-zrake i druge fenomene visoke energije. Međutim, krajem oktobra, teleskop se spustio prenisko za stabilan rad, što je dovelo do gašenja njegovih sistema.

Nasleđe teleskopa i buduća istraživanja

Ostatak misije čine podaci o više od 2.000 gama-zraka, 1.400 eksplozija zvezda i brojnim kometama, asteroidima i crnim rupama koje gutaju zvezde. Ključna prednost teleskopa bila je njegova sposobnost da se brzo okreće ka iznenadnim kosmičkim događajima, što objašnjava njegovo ime.

NASA je Svift videla kao ključnog preteču teleskopa Habl i Veb, koji su koristili svoja brza upozorenja za sprovođenje detaljnijih studija. Naučnici sada razmatraju kako da nadoknade gubitak te mogućnosti brzog reagovanja. „Nadamo se da će lekcije naučene iz Sviftovog uspjeha pomoći novim generacijama svemirskih misija da brže otkriju univerzum“, rekao je Nusek u imejlu, prenosi ABC Njus.