Španci planirali uzgajanje hiljade tona hobotnica: Da li je to uopšte moguće?

Još 2022. godine, španska ribarska kompanija Nueva Peskanova najavila je investiciju od 65 miliona evra u pogon u blizini luke Las Palmas na Kanarskim ostrvima. Plan je bio da se do 2025. godine proizvodi 3.000 tona hobotnica godišnje, ali je projekat od samog početka naišao na otpor naučnika i aktivista, piše Gardijan .

Zašto je projekat obustavljen?

Nueva Peskanova se povukla iz projekta krajem jula 2026. Kompanija nije odgovorila na zahtjev za komentar lista Gardijan, ali je u pismu upućenom Lučkoj upravi Kanarskih ostrva navela „poslovne i regulatorne“ okolnosti kao razloge za povlačenje.

Aktivisti koji su se protivili farmi odmah su proglasili pobjedu. „Društveni, naučni i politički pritisak je zaustavio ovaj projekat, koji predstavlja etički i ekološki užas“, saopštila je španska stranka za prava životinja Pakma.

Međutim, Silvija Fernandez Dijaz, novinarka lista Canarias7 koja je pratila priču, smatra da protesti na ostrvu nisu bili masovni i da je pravi razlog za napuštanje vjerovatno ekonomske prirode. „Vjerujem da je prava istina da je farma napuštena jer nije bila profitabilna, a ne zbog javnih protesta“, kaže ona. Izvori iz lučke uprave Las Palmasa potvrdili su da nikada nisu započeti građevinski radovi na farmi.

Biološke barijere za uzgoj

Ijan Glidal, morski biolog na Univerzitetu Tohoku u Japanu, objašnjava da je uzgoj hobotnica izuzetno težak. Problem počinje sa larvalnom fazom, koja provodi najmanje 20 dana plutajući u vodi prije nego što potone na dno. Čak i ako prežive ovu fazu, mladunci su toliko krhki da uginu ako se napravi i najmanja greška.

Nauka i tehnologija

Mužjaci prugaste hobotnice otrovom parališu ženke tokom parenja

Glidal ističe da se sličan neuspjeh dogodio u Japanu sa kompanijom Nisui. „Kompanija je tvrdila da je riješila problem i da će proizvoditi ogromne količine hobotnice, ali to se nikada nije ostvarilo“, rekao je on.

Drugi veliki problem je hrana. „Jedna opcija je riblja pasta. Ali čak i da je jedu, ne bi je jeli stalno jer su hobotnice veoma izbirljive i ne vole da im je hrana monotona“, objašnjava Glidal. On zaključuje da bi cijena takve ishrane vjerovatno premašila tržišnu vrijednost same hobotnice.

Svijest, inteligencija i etika

Etičke primedbe na uzgoj zasnovane su na činjenici da su hobotnice samotne i asocijalne životinje, a istraživanja pružaju snažne dokaze o njihovoj svijesti. Ričard Švejd, autor knjige „Život na farmi hobotnica“, kaže da mnogi morski biolozi vjeruju da hobotnica ne samo da ima devet mozgova, već i um. „To je nešto što obično povezujemo sa višim sisarima poput pasa, mačaka, primata i ljudi“, kaže on.

Percepciju hobotnice kao čovjekolikog bića popularizovao je i dokumentarac „Moj učitelj hobotnica“, nagrađen Oskarom. „Hobotnica je savršen subjekt za antropomorfizaciju. Izuzetno je pametna i reaguje na svoje okruženje, ali istovremeno je toliko drugačija od nas da je praktično nemoguće 'pročitati' njene namere“, kaže Švejd.

Tržište i potencijalna održivost

Iako je masovni uzgoj hobotnica do sada bio neuspješan, potražnja za njima ne jenjava. Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, godišnje se ulovi oko 370.000 tona, uglavnom kod obala Maroka i Mauritanije. Najveća tržišta su Kina i Japan, dok Španija godišnje troši oko 40.000 tona.

Zagovornici uzgoja hobotnica ističu da one brzo rastu i imaju kratak životni vijek, a njihovo meso je bogato hranljivim materijama. „Odnos hrane koju hobotnica jede i količine mesa bogatog proteinima koju proizvodi je mnogo bolji nego kod bilo koje kopnene životinje“, kaže Švejd. On veruje da bi hobotnica mogla postati ekološki održivije meso od govedine, svinjetine ili piletine, posebno u svijetu koji se suočava sa klimatskim promjenama.

Uprkos potencijalnim koristima, etički argumenti ostaju moćno oruđe protivnika uzgoja. „Hobotnica je veoma inteligentna, prirodno samotna divlja životinja“, kaže Šarlot Rid iz organizacije Compassion in World Farming. „Oni su divlja stvorenja i pripadaju divljini, a ne ovim podvodnim zatvorima.“

(indeks)