Из Шведске дошла у БиХ и покренула посао необичан међу женама

Најприје је учила како правилно опрати возило, а потом су дошли полирање, восак, керамичке заштите и фолије – све оно што данас обухвата ауто дитејлинг.

Ауто-мото

Искусни механичар дао важан савјет возачима: Искључите ову функцију

Иако је рођена и одрасла у Шведској, ова дјевојка поријеклом из Цазина одлучила је вратити се у Босну и Херцеговину и управо овдје градити своју пословну причу.

Љубав према аутомобилима, каже, родила се још у дјетињству, уз оца.

"Уз оца сам одувијек, одмалена, увијек била, тако да се та љубав према аутима уз њега, ето, тако рећи, створила и родила. И увијек ми је то било неки адреналин", испричала је Јасмина.

Први аутомобил на којем је радила имала је свега 13 година, у фирми свог оца у Шведској.

"То је био фамилијарни, обичан ауто, ништа посебно. Прво што сам урадила јесте усисала ауто, то ми је прво што ми је дозволио да урадим. Онда пребрисавање, па смо кренули на прање аута и учио ме томе", присјетила се.

Како каже, само прање аутомобила учила је око годину и по.

"Стварно треба пуно више времена да се научи него што многи мисле. Годину и по дана отприлике ме је учио да перем аута, а онда је кренуло – машина у руке и свашта нешто", навела је.

"На свом си"

У Шведској је рођена, одрасла и завршила школу. Ипак, док многи из Босне и Херцеговине одлазе у потрази за животом у иностранству, Јасмина је одлучила кренути у супротном смјеру.

Сцена

Јована Јеремић пише књигу: Раскринкаћу људе који су ме издали

"Босна је ипак Босна, и на свом си. Љепше свој језик причаш, наш народ. Иако сам горе рођена, опет си некако странац, иако имаш њихов пасош и све, знаш њихов језик и можда се по изгледу уклапам с њима, али ипак ниси на свом. Овдје сам некако на свом, и то је то", казала је.

На питање да ли је разлог повратка можда била љубав према неком Сарајлији, Јасмина кроз осмијех одговара да овога пута није.

"Нажалост, овај пут није. То је била љубав према аутима и према послу. Нека друга није. Али ако се деси, деси се", каже.

Искуство стицала и изван очеве фирме

Прије доласка у Босну и Херцеговину годинама је радила овај посао у Шведској. У једном тренутку одлучила је изаћи из породичне фирме како би научила и друге сегменте пословања.

"Радила сам овај посао дуго година горе, па сам напустила фирму мог оца како бих научила још неке ствари – како с радницима радити, како водити фирме и тако даље. Отишла сам у веће фирме да добијем то искуство, па сам се вратила, а онда на крају дошла овамо", објаснила је.

Жене у свијету аутомобила још нису свакодневна појава, али Јасмина каже да у Босни и Херцеговини наилази на веома позитивне реакције муштерија.

Свијет

Трамп: Техеран би желио да постине договор са Америком

"Како сам дошла овдје у Босну, нико ми није био напоран или захтјеван на тај начин. Више сам тога имала вани. Овдје су некако љубазнији према мени. Можда зато што сам женско. Са осмијехом дођу. Пуно лијепих коментара добијем баш због тога што сам женско и радим овај посао", казала је.

У Шведској је, додаје, свакодневица другачија.

"Горе су под стресом, све се у секунду рачуна. Ако закасниш десет секунди, одмах је стрес. Знало је бити и захтјевнијих муштерија, можда мушкараца који су се на неки начин набацивали и тако те ствари. Али код мене има та граница и то је то. Нема приступа", поручила је.

"Ауто је ауто, лим је лим"

Без обзира на то долази ли неко са спортским или породичним аутомобилом, за Јасмину разлике нема.

"Има народа што долази са стварно мало жешћим аутима, спортским аутима, фамилијарним аутима. Код мене нема – ауто је ауто, лим је лим, лак је лак. Све захтијева своје, наравно, али не правимо разлике уопште", истакла је.

Најљепши тренутак у цијелом послу, каже, долази на самом крају – када власник преузме аутомобил и види резултат.

"Најбољи и најљепши дио овог посла јесте испорука аута. Кад муштерија, клијент дође и види резултат, осмијех од уха до уха – срце ми је пуно. То ми је увијек циљ, да свака особа која напусти овај објекат оде са осмијехом на лицу", каже Јасмина.

Сцена

Не пише му се добро: Откривено шта се заиста десило са Баком Прасе

Иако би за себе вољела неки робуснији аутомобил, не робује маркама нити луксузу.

"За сваки дан вољела бих нешто удобно и једноставно. Кад неко отвори врата и удари ме, да не морам плакати. Ништа захтјевно. Навозала сам се свачега, тако да – само нека су четири точка и волан и нека иде", говори кроз осмијех.

Занимљиво је да за властити аутомобил готово и нема времена.

"Немам времена за своје. Ако добијем времена, то је нешто на брзину, само да се освјежи и идемо даље. Пуно више времена и пажње посвећујем туђим аутима него својим. Моје може бити како било, туђе, богами, не може. Туђе мора бити на нивоу", нагласила је.

Тако се, уз осмијех, уклапа у ону стару изреку да је код мајстора његова кућа увијек најгора.

Ова Крајишкиња, поријеклом из Цазина, данас своје знање и искуство преноси и путем друштвених мрежа, гдје показује како ради, дијели савјете и приближава људима посао којем је посвећена још од дјетињства, пише "Нова.ба".