Камере за брзину могле би постати прошлост: Полиција открила шта би могло да их замијени

Фритс Линдеман, национални координатор за камере за надзор брзине у холандској полицији, сматра да би развој интелигентних аутомобила могао потпуно промијенити начин на који полиција контролише возаче.

„Ако у будућности на путевима буду само интелигентни аутомобили, више нећемо морати контролисати брзину“, рекао је Линдеман за холандски АД.

Аутомобили већ данас све чешће имају системе који препознају ограничења брзине, упозоравају возача или аутоматски прилагођавају вожњу.

Према Линдеману, тренутно се налазимо у прелазном периоду у којем дио возила већ располаже таквом технологијом, док се други и даље у потпуности ослањају на возача.

„Многи аутомобили већ имају темпомат који узима у обзир ограничење брзине. То утиче и на саобраћај око њих јер остали возачи често немају другог избора него да успоре“, објаснио је.

Здравље

Ево шта се дешава у тијелу ако пребрзо једемо

Али будућност би могла отићи и корак даље. Модерни аутомобили заправо су рачунари на точковима који непрестано прикупљају и чувају велике количине података. Међу њима могу бити и информације повезане са начином вожње. Холандска полиција зато разматра шта би такав технолошки развој могао да значи за будуће саобраћајне контроле.

„Наравно, морамо водити рачуна о интегритету свих података које модерни аутомобили чувају и дијеле. Али ако икада добијемо директан приступ тим информацијама, више не бисмо морали да стојимо уз пут и обављамо провјере. Могли бисмо да очитамо рачунар аутомобила и видимо колико је брзо возач возио“, рекао је Линдеман.

Такав сценарио, међутим, одмах отвара и озбиљна питања приватности, приступа личним подацима те законских овлашћења полиције. Линдеман признаје да би дио возача такав систем могао да доживи као задирање у приватност, премда га из перспективе безбједности саобраћаја сматра врло занимљивим.

Идеја о технолошком надзору брзине у Холандији има дугу историју. Један од пионира био је Морис Гатсонидес, холандски аутомобилистички ас који је 1953. године побиједио на релију Монте Карло. Желећи прецизније да мјери своје брзине и пролазак кроз кривине, развио је систем за мјерење времена који је послије прилагођен за контролу брзине на путевима.

Гатсонидес је 1958. године основао компанију „Gatso“, а његова технологија постала је толико позната да се назив „Гатсо“ у неким земљама годинама користио као синоним за камеру за надзор брзине.

Више од пола вијека послије, управо би технологија уграђена у аутомобиле могла да угрози систем којем је Гатсонидес помогао да отвори пут. Камере за брзину неће нестати преко ноћи, али ако аутомобили заиста буду могли сами да поштују ограничења или полицији пруже поуздане податке о томе како су вожени класични радар уз пут једног би дана могао да постане ствар прошлости, преноси Топ портал.