Чип му вратио говор: Због болести остао без гласа, сада говори мозгом

Ријечи, међутим, нису изговориле његове гласне жице. Neuralink-ов имплант регистровао је активност његовог мозга док је намјеравао да их изговори, алгоритам је те сигнале претворио у ријечи, а рачунар их је затим изговорио гласом који опонаша Теријев природни глас.

Терију је 2024. године дијагностикован булбарни облик АЛС-а, код којег болест посебно погађа мишиће задужене за говор и гутање. Он и даље може да помјера тијело и уста, али је његов говор временом постао толико нарушен да га чак и блиски људи тешко разумију.

Сада учествује у клиничком испитивању VOICE („Глас“), којим Neuralink покушава да направи директну везу између мождане активности и говора.

Прво је покушавао да говори, а онда је било довољно да мисли

Да би систем научио шта Тери жели да каже, било је потребно обучити алгоритам.

У почетку је покушавао да помјера уста и имитира говор најбоље што је могао. Систем је истовремено биљежио активност његовог мозга и учио који обрасци можданих сигнала одговарају одређеним покушајима говора.

Након тога направљен је још већи корак – Тери више није морао да покушава физички да изговори ријеч. Било је довољно да размишља о ономе што жели да каже, а систем је те сигнале претварао у говор.

У снимку који је објавио Neuralink види се тренутак у којем компјутерски генерисан глас изговара „Волим те“, на шта његова супруга реагује одушевљењем.

Иако снимак дјелује готово као научна фантастика, важно је нагласити да Терију није враћена биолошка способност говора. Имплант не лијечи оштећене мишиће и живце, већ покушава да заобиђе дио система који више не функционише – читајући намјеру за говор директно из мождане активности.

Шта је заправо Neuralink?

Neuralink је америчка компанија за неуротехнологију коју су 2016. године основали Илон Маск и група инжењера и научника. Њен главни циљ је развој интерфејса мозак–рачунар (brain-computer interface – BCI), односно система који омогућава директну комуникацију између људског мозга и електронских уређаја.

Најједноставније речено – компанија покушава да направи систем који може да „прочита“ одређене електричне сигнале у мозгу и претвори их у команду коју разумије рачунар.

Тако особа која не може да помјера руке теоретски може само да замисли помјерање курсора, а рачунар ће из можданих сигнала покушати да препозна ту намјеру и помјери курсор.

Код особе која не може да говори принцип је сличан – систем покушава да препозна мождану активност која претходи говору и претвори је у текст или звук.

Како изгледа Neuralinkов имплант?

Срце система је имплант N1.

Он се хируршки поставља у лобању и након операције споља практично није видљив. Са импланта се у мождано ткиво постављају изузетно танке нити на којима се налазе електроде.

Према подацима компаније, N1 има укупно **1.024 електроде распоређене на 64 нити**, при чему је свака нит тања од људске власи. Електроде региструју електричну активност неурона, а имплант те информације обрађује и шаље систему који их претвара у одговарајућу команду.

Због тога што су нити изузетно танке и морају бити постављене са огромном прецизношћу, Neuralink је развио и посебног хируршког робота R1. Његов задатак је да електроде постави у одређене дијелове мозга, избјегавајући крвне судове и друга осјетљива подручја.

Од помјерања курсора до говора

Први Neuralink-ов имплант код човјека уграђен је у јануару 2024. године.

Први учесник био је Ноланд Арбо (Noland Arbaugh), који је парализован након повреде кичмене мождине. Помоћу импланта успио је да контролише курсор на рачунару размишљајући о покрету, игра шах, видео-игре, сурфује интернетом и користи друге дигиталне алате без физичког помјерања миша.

Од тада је број људи укључених у Neuralinkова испитивања растао. Компанија је у јануару 2026. саопштила да у различитим клиничким испитивањима широм свијета учествује укупно **21 особа**.

Тиме се и фокус Neuralinka проширио.

Компанија више не покушава само да омогући парализованим особама да управљају рачунаром.

Четири велика правца развоја

Један од главних програма је „Телепатија“ (Telepathy), који је усмјерен на управљање рачунарима и другим дигиталним уређајима искључиво можданим сигналима. Учесници су већ користили систем за рад на рачунару, играње игара, писање и друге активности.

Други правац је студија „Конвој“ (CONVOY). Neuralink у њој испитује могућност да особа помоћу импланта контролише помоћну роботску руку. Циљ више није само „дигитална слобода“, односно управљање рачунаром, већ и враћање дијела физичке самосталности људима који не могу да користе руке.

Трећи правац је управо „Глас“ (VOICE), у којем учествује Тери. Циљ је да људи са тешким поремећајем говора, изазваним АЛС-ом, повредом кичмене мождине, можданим ударом или другим неуролошким стањима, могу да претворе намјеру за говор директно у текст или синтетизовани глас.

Четврти велики пројекат носи назив „Слијепи вид“ (Blindsight) и усмјерен је на развој технологије која би у будућности могла да помогне особама са оштећењем вида. Америчка Управа за храну и лијекове (FDA) додијелила је том систему 2024. године статус „револуционарног уређаја“ (Breakthrough Device), којим се може убрзати развој и регулаторна комуникација за обећавајуће медицинске технологије.

Сличан статус FDA је у мају 2025. додијелила и Neuralinkовој технологији за враћање комуникације људима са тешким поремећајем говора.

То, међутим, не значи да су уређаји одобрени за масовну употребу.

Технологија још није доступна обичним корисницима

Neuralinkови импланти и даље су експериментални медицински уређаји и користе се у оквиру клиничких испитивања.

Сама компанија наглашава да њени уређаји још нису добили одобрење FDA или других регулаторних тијела за комерцијалну употребу и да искуство појединачног пацијента не значи да ће исти резултат бити могућ код свих људи.

Пред технологијом су и даље бројна питања – од ризика саме операције и дугорочне стабилности електрода у мозгу, преко прецизности алгоритама, па све до приватности података који представљају директан запис мождане активности.

То се видјело и код првог учесника. Код Ноланда Арбоа дио изузетно танких електродних нити се након операције повукао из можданог ткива, што је привремено смањило количину података коју је систем могао да региструје. Neuralink је касније софтверским измјенама побољшао перформансе, а приликом наредних операција промијенио је поступак како би смањио могућност понављања проблема.

Компанија је у јануару ове године саопштила да међу учесницима до тада није забиљежен ниједан озбиљан нежељени догађај повезан са самим уређајем. Ипак, број пацијената је и даље мали и биће потребно много више података прије него што се може говорити о широкој медицинској примјени.

Теријева прича показује шта је крајњи циљ

Управо због тога Теријевих неколико ријечи има много већи значај од ефектног снимка за друштвене мреже.

Код људи са АЛС-ом мозак може наставити да формира мисао и језик иако болест постепено онемогућава мишиће који су потребни да би се та мисао претворила у разумљив говор.

Neuralink покушава да прескочи оштећени дио тог пута.

Умјесто:

мозак → нерви → мишићи уста и грла → глас

идеја је да систем направи нови пут:

мозак → имплант → алгоритам → ријечи → синтетизовани глас.

У Теријевом случају тај пут је био довољан да оно што је намјеравао да каже поново постане разумљиво људима око њега.

За сада је то експериментална технологија доступна малом броју учесника клиничких испитивања. Али ако се покаже безбједном, поузданом и довољно прецизном, Neuralink и други системи интерфејса мозак–рачунар могли би промијенити начин на који људи који су изгубили способност говора, покрета или других функција комуницирају са свијетом.