"Дотакли дно" Европа у озбиљном проблему, резултати тестирања знања ученика никад гори

19.09.2026 10:05

Коментари:

0
"Дотакли дно" Европа у озбиљном проблему, резултати тестирања знања ученика никад гори
Фото: АТВ

Најновије ПИСА тестирање за 2025. годину показало је велики пад резултата петнаестогодишњака у више европских земаља, посебно у Француској, Њемачкој, Холандији и Финској.

Студија мјери колико ученици знају примијенити школско знање из читања, математике и природних наука у стварним животним ситуацијама.

Иако је Велика Британија одступила од негативног тренда, већи дио западне Европе наставио је пад који траје од 2018. године. У Француској, Њемачкој, Холандији и Финској удио петнаестогодишњака без основне функционалне писмености и математичких вјештина порастао је на готово трећину генерације.

Стручњаци наводе да је пандемија убрзала губитке у учењу, али да су узроци дубљи: хронични мањак наставника, честе курикуларне реформе које занемарују основне вјештине, растуће неједнакости и све израженија сегрегација школских система. Као додатни проблем истиче се стална употреба паметних телефона, која смањује пажњу ученика и потискује „дубинско читање“ у корист површног скроловања.

Њемачка је забиљежила најлошији ПИСА резултат до сада

Њемачка је забиљежила најлошији ПИСА резултат до сада. Координатор њемачког истраживања Самуел Грајф упозорио је да све више младих нема основне вјештине потребне за грађански живот и тржиште рада.

„Друге земље су много успјешније у одвајању образовног успјеха од породичне позадине“, казао је Грајф.

Подаци показују и снажну везу између школског успјеха и социоекономског статуса: висок ниво компетенција постиже само два одсто ученика из породица с ниским приходима, наспрам 25 одсто из имућнијих домаћинстава.

У Холандији је забиљежен историјски минимум

У Холандији је забиљежен историјски минимум, посебно у читалачкој писмености, гдје 39 одсто петнаестогодишњака нема основне вјештине за сналажење у модерном друштву. Министарство образовања признало је да пад није привремена посљедица пандемије, него структурни проблем. У Француској је министар образовања Едуар Жефре оцијенио резултате забрињавајућим, али не и изненађујућим, док су аналитичари поново указали на недовољна улагања и дубоке друштвене разлике. Финска је такође пала у математици и читању, а тамошњи стручњаци упозоравају да се наставни планови морају мијењати заједно са друштвом, преноси Кликс.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: