Зрнца радости и среће у најтежим животним тренуцима за малену Бањалучанку Софију Стојнић, која је побиједила леукемију, била су осмишљавање и писање шаљивих питања за њене другаре, а која су захваљујући љубави и преданости породице преточена међу корице забавне књиге.
"Шта раде слонови када их засврби сурла", "Плаше ли се духови духова", "Опиши своју омиљену пиџаму", "Да ли би радије имао једнорога или диносауруса за кућног љубимца", "Опиши свој савршен дан", "Када би сви из твоје породице живјели у зоолошком врту, ко би био која животиња", "Када би био владар неке државе, како би се она звала", само је мали дио питања из Софијине књиге под називом "222 луда питања", која је недавно угледала свјетлост дана.
Књига је настала током вишемјесечног болничког лијечења, трансплантације матичних ћелија у Србији и кућне изолације јер након трансплантације дуго времена није смјела имати контакт са спољним свијетом. Питања је креирала уз помоћ брата и оца који су јој били подршка путем видео-позива, што је уједно била Софијина једина окупациона терапија током борбе с леукемијом која јој је дијагностикована у децембру 2021. године. Ова храбра хероина тада је имала само осам година, а болест је стигла изненада и у свега неколико дана до тада миран породични живот преокренула наопачке. У београдском Институту за мајку и дијете обављена је трансплантација матичних ћелија које јој је донирао млађи брат Стефан, који је тада имао свега двије године.
Период лијечења за цијелу породицу је био тежак и неизвјестан, али понајвише за Софију која се војнички борила за будућност. Са жељом да "побјегне" из свакодневног болничког окружења и посвети се нечему веселијем, Бојан Стојнић, отац дјевојчице, за "Глас" каже да су дошли на идеју да креирају питања за Софијине школске другаре како би имала шта да им донесе када се врати из Београда.
- Осмислила је неку врсту споменара, односно на стотине лудих и шаљивих питања. Мјесецима је радила на томе заједно с нама, имали смо око 500 питања, а она је издвојила 222 која су била најсмјешнија и најзанимљивија. Када се вратила из Београда, подијелила је то другарима, а њихове реакције су биле више него позитивне. Дјеца су се одушевила па смо одлучили да издамо књигу. Прије 15 дана из штампе је изашао први тираж од 300 комада и све смо већ подијелили пријатељима и познаницима. Дио смо поклонили и Родитељској кући у Бањалуци - испричао је Стојнић и додао да је породица све радила сама, па чак и дизајн и карикатуре у књизи која има 110 страна и намијењена је дјеци основношколског узраста.
Током јануара штампаће и други тираж, након чега ће знатан дио примјерака поклонити малишанима који се у Универзитетском клиничком центру РС и београдском Институту боре са тешким и опаким болестима.
- Жеља нам је да та дјеца осјете радост, бар накратко промијене свакодневицу, баш као и ауторка која је била у истој ситуацији. Планирамо потражити и књижару у којој би се књига продавала, а сав приход од продаје ишао би у хуманитарне сврхе. Средства ћемо донирати Удружењу родитеља дјеце обољеле од малигних болести "Искра" из Бањалуке - каже Стојнић.
Он је истакао да Софија данас има 11 година, похађа шести разред основне школе и, што је најважније, здраво је дијете.
- Ова књига за мене и моју породицу је одраз заједништва, јер без обзира на тешку ситуацију која нас је задесила, заједно смо успјели нешто што је било толико ружно и негативно претворити у позитивно и занимљиво - закључио је Стојнић.
ПОВРАТАК У ШКОЛУ
Повратак школским обавезама и дружењу са другарима за Софију је, прича Бојан Стојнић, протекао лагано захваљујући разумијевању запослених у школи "Иван Горан Ковачић" који су им били велика подршка.
- Заједно са запосленима у школи, педагогом, директором, учитељицом припремали смо Софију за повратак у школу. Прије званичног повратка одлазила је у неколико наврата у школу, посјећивала другаре, а морала је полагати градиво из четвртог разреда јер је била одсутна током те читаве школске године - испричао је Стојнић.
