На сахрани Павла Вуисића били само свештеник и једна жена: Тестамент многе оставио без текста

Иако није имао формално глумачко образовање, његове улоге сматрају се култним. У својој богатој каријери остварио је 177 улога, а посебно мјесто у срцима публике заузео је у серијалу „Камионџије“. Због повучености којом је одушео, данас није доступно много података о његовом приватном животу.

„Знате, Паја не воли ово што ради! Ради зато што мора да ради и што не зна шта би друго. А иначе не воли филм и све ово око њега, па зато можда не воли новинаре. Бјежи од њих као од какве епидемије. Он тако на нашој Ади не бјежи ни од читавог роја комараца!“, говорили су људи који су га познавали, а писали су тада медији.

Обожавао је да прави бродове, а изгустирао би их чим их заврши. Свечано је пустио у рад и чесму из које је текло вино, а дане и ноћи проводио је на Ади...

Тестамент

Његов тестамент дуго је био мистерија, а када је објелодањен, људи су били ганутi, јер је до краја остао досљедан себи.

Како се наводи у биографији Павла Вуисића „Послије фајронта“, аутора Александра Ђуричића, глумац је „за инат“ тражио шест попова, од којих је очекивао да ћуте и „у себи пјевају“.

Оригинална верзија тестамента гласи:

„Опорука: Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свијести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити.

Мирјана, ако послије мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим тијелом виде и чују. Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није.

Овијех шест попова (које за инат хоћу) да све оно што се око гроба ради, раде и шуте. Шуте (ћуте). Нека у себи пјевају.

Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никакав комунист ни говора, али нити једне ријечи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свијету, ј***м матер...“

Мирјана је његову жељу испоштовала. Причало се да је оставио три тестамента, а на ту тему једном се огласила и његова удовица.

„Не знам зашто им та верзија више одговара. Не желим у то да се уплићем. Недавно је објављена књига о Павлу у којој стоји та верзија“, рекла је Мирјана Вуисић својевремено за лист „Недељник“.

Сахрана

Ипак, ово је највјероватније била глумчева шала, како је годинама касније испричала његова супруга Мирјана. Она је открила да је његова посљедња жеља била да сахрани присуствују само двоје људи – поп и супруга.

Будући да је цијели живот провео далеко од блицева и трудио се да се не експонира, инсистирао је да нико не буде обавијештен о његовој смрти док се не заврши сахрана и он не буде испраћен на вјечни починак.

Према неким изворима, инсистирао је на томе да се вијест о његовој смрти објави тек три дана након сахране. Како се наводи у посљедњој верзији од три његова тестамента: „Молим да се смрт објави три дана после погреба“.

Желио је да умре нечујно, да то не буде вијест. Нико да не слави живот који он није волио.

На сахрани није било никога, само његова Мирјана. Није било умрлице, ни слике. Био је само један поп којег је довела. И није му рекла ко је покојник.

„Само сам рекла да се зове Павле...“, навела је његова удовица.

„Познаници, филмаџије, синдикати, цијеле фабрике су се распитивале како да му одају почаст. Сазнали су тек када је све било готово“, наводи се у биографији коју је написао Ђуричић, а пренио „Недељник“, уз додатак:

„Чак ни поп није знао кога сахрањује. Читуље су биле без ожалошћених. Није волио форме. Мирјана је поштовала његове посљедње жеље, као и све претходне.“

Глумац је преминуо 1. октобра 1988. године у 62. години, од карцинома, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

(Курир)