5 трикова да дјеца превазиђу страх од разговора прије поласка у школу

Али иза те тишине често се крије много више од стидљивости. Нека дјеца у тим тренуцима осјећају прави талас анксиозности – срце им брже лупа, руке се зноје, мисли се расипају. И док споља дјелује као да немају шта да кажу, истина је да често знају одговор, али им треба више времена да га сакупе у реченицу.

Добра вијест? Вјештине комуникације се могу научити. И то чак и током лета – у периоду када нема школског притиска, а има више времена за дружење, игре и вјежбање кроз свакодневне ситуације.

Зашто нека дјеца не проговоре кад треба

Многа дјеца имају изазов са радном (краткорочном) меморијом, што значи да не могу у тренутку да ''извуку'' ријечи које им требају. Информације су ту, у дугорочној меморији, али им треба неколико секунди више да их пронађу и сложе.

Сутра послијеподне пљускови са грмљавином

Додајте на то анксиозност – хормон стреса кортизол блокира способност јасног изражавања. Резултат? Дијете које код куће прича без престанка, у друштву изговара само ''да'' или ''не''.

Често се оваква дјеца у школи не јављају и кад знају одговор. Учитељица их прозове, а они се укоче – не зато што не знају, него зато што се плаше да ће погрешно рећи.

Зашто је важно радити на овоме

Разговор није само размјена ријечи – он гради самопоуздање, помаже у социјализацији и развија емоционалну интелигенцију. Када дијете научи да се изражава јасно, спремније улази у нова друштва, боље се сналази у школи и гради здрав однос према себи и другима.

Истраживања показују да разговор смањује активност амигдале – дијела мозга који изазива осећај ''бори се или бјежи” у стресним ситуацијама. Када дијете научи да прича о својим осјећањима, оно заправо учи како да се носи са страхом и притиском.

Пет друштвених вјештина које помажу дјетету да превазиђе блокаду у говору

1. Писање умјесто говора када је узнемирено

Ако му је тешко да прича, предложите да напише како се осјећа. То му помаже да препозна емоције и полако их преточи у ријечи. Упозорите да не шаље поруке док је љуто – нека сачека да се смири.

Шта говори пјесма пјевачице која је показала голе груди на наступу

2. Прихватање паузе у разговору

Научите дијете да кратка пауза није грешка. Дубоко дисање, бројање до три, па тек онда одговор – мале технике које дају времена да сложи мисли. Може да каже: ''Размислићу па ћу ти одговорити касније.''

Грозан снимак: Кренуо да гађа српски хеликоптер који гаси пожар у Црној Гори

3. Превазилажење страха од осуде

Подстичите га да чита наглас код куће или разговара са новим људима током љета. Пријатељства су ''сигурна зона'' – што више прича, мање ће га плашити туђе мишљење.

4. Контрола претјераног размишљања

Нека дјеца превише анализирају свако питање. Вјежбајте слушање и фокусирање на тему. Постављајте питања која враћају пажњу на оно што је саговорник рекао.

Кинези пресјекли планину

5. Рад на превазилажењу страхова

Подсјетите га на ситуације када је успјешно говорило пред другима. Визуализација тих тренутака и позитивна сјећања помажу да их понови без страха.

Како родитељи могу да помогну

Најважније правило – без форсирања. Не очекујте да дијете одмах постане комуникативно у свакој ситуацији. Ове вјештине се развијају постепено, а сваки мали успјех вриједи похвале.

Стрпљење, охрабрење и прилике за дружење помоћи ће дјетету да јача самопоуздање и социјалне капацитете. Када осјети да га саговорници слушају и прихватају, комуникација ће постати природна и лака.

(Она.рс)