Застрашујући доказ о китовима убицама: Трагови зуба открили канибализам међу оркама

Трагови карактеристичних зуба на њима показују да су китови убице повремено канибали, пише Ливе Сциенце. Научници кажу да би то могло да објасни зашто неке орке живе у великим породичним групама.

Постоји неколико типова орки (Орцинус орца), који се понекад сматрају засебним подврстама. У сјеверном Тихом океану, два од ових типова насељавају отприлике иста подручја: резидентне орке (Оркинус орка атер) живе у великим породичним групама и хране се рибом, док Бигсове орке (Оркинус орка ректипиннус), живе у мањим групама и лове друге сисаре, попут китова, делфина и фока.

Генерално се сматрало да се ова два типа избегавају. Међутим, Олга Филатова, истраживачица китова са Универзитета Јужне Данске, и њене колеге открили су доказе који показују да то није увијек случај, а налазе су објавили у журналу Марине Мамал Сајанс.

Занимљивости

Китови убице нуде храну људима, али зашто? Научник снимио мистериозно и необјашњиво понашање у мору

Коаутор студије Сергеј Фомин, истраживач Пацифичког института за географију у Русији, у августу 2022. пронашао је пераје орке на плажи на Беринговом острву у источној Русији. Пераје је било крваво и прекривено траговима зуба.

Није неуобичајено пронаћи пераја са таквим траговима зуба. Али раније су таква пераја припадала сјеверним црним китовима (Берардиус баирдии) и оштрокљуни кит (Балаеноптера акуторострата) које су напале и појеле Бигсове орке.

- Одмах је помислио: „Ово изгледа познато“ и претпоставио је да су ово урадиле орке које се хране сисарима - рекла је Филатова за Ливе Сајенс

Али то што је у питању било пераје орке, било је изненађење. Двије године касније, у јулу 2024, пронашао је друго леђно пераје орке. Ово је било нешто веће, од младог мужјака, али је имало исте трагове зуба кита убице.

- У том тренутку сам почела да мислим да је ово образац - рекла је Филатова.

Пераја су жилава и нису добра за јело, а спречавају предатора да поједе мишић и сало испод њих, па их китови убице одбацују, додала је она.

Генетски тестови су открили да пераја потичу од јужних резидентних орки, које бораве у водама близу Вашингтона и Британске Колумбије и познате су по томе што „носе“ лососе на главама и једне другима пружају „масаже“ морском травом.

Филатова и њене колеге мисле да су јужне резидентне орке вјероватно напале и појеле Бигсове орке.

Занимљивости

Ово се не виђа сваки дан: Борба предатора на живот и смрт!

- Барем сада знамо да се канибализам дешава, али мислим да није превише чест - рекла је Филатова.

Истраживачи сугеришу да је такво повремено предаторство од стране Бигсових орки које једу сисаре разлог зашто резидентне орке формирају велике, чврсто повезане породичне групе. Животиње које се окупљају у великим групама или стадима то често чине како би се заштитиле од предатора.

Опште је мишљење да орке немају природне предаторе, али је познато да су агресивне једне према другима. На пример, 2016. године забиљежено је како Бигсове орке јуре и убијају младунче, потенцијално како би приморале мајку да постане сексуално рецептивна. Међутим, младунче нису појеле.

Удруживање ради одбране такође може помоћи да се објасне запажања великих група резидентних китова убица који тјерају мање групе Бигсових китова убица, рекла је Филатова. Напоменула је да је у сопственом раду видела доказе да Бигсове орке избјегавају групе резидентних орки и враћају се на неко подручје тек након што се резиденти одселе.

- Дакле, изгледа да ова одбрамбена стратегија заиста функционише - рекла је она.

Ипак, нису сви убеђени.

- Мислим да су запажања трагова зуба на лешевима китова који се хране рибом занимљива и да је идеја вредна даљег истраживања, али још нема довољно доказа да се изгради чврста теорија о социјалној еволуцији орки које се хране рибом - рекао је за Ливе Сајенс Лук Рендел, биолог са Универзитета Сент Ендруз у Шкотској, који није био укључен у студију.

Рендел је рекао да би потенцијалне користи од заједничког тражења хране и преношења знања о специфичном станишту и плену такође могли бити важни покретачи за стварање великих група везаних за одређене локације.

(телеграф)