Коме је посвећена пјесма "Остала си увијек иста"?

Ова велика и емотивна пјесма настала је након што су се стари пријатељи послије много година сасвим случајно срели на острву Крк, гдје је Агица дошла са дјететом у посјету својим родитељима. Нумера је обезбиједила себи мјесто међу ванвременским хитовима побједом на „Хит паради“ 1975. године у Београду. Исте године је издата на сингл плочи, а читаву деценију касније нашла се и на истоименом албуму, који је продат у импресивних 200.000 примјерака.

Култура

Преминуо Мишо Ковач

Са више од 20 милиона продатих носача звука, Мишо Ковач је постао неприкосновени рекордер домаће дискографије. Иако је током богате каријере снимио стотине нумера, пјесма „Остала си увијек иста“ донијела му је највећи успјех, а сам пјевач је отворено признавао да му је то најбоља, најљепша и најдража пјесма коју је икада отпјевао.

Маја је говорила о пјесми „Остала си увијек иста“, али и о својој мами Агици.

„Југославија није знала да пјева њој, мојој мами Агици… Она је била права дама, веома женствена, надасве танана и шармантна. Заиста врло посебно биће, необично романтична, сензибилна, изузетно сентиментална и осјетљива. Лако би јој кренуле сузе када чује нешто тужно, док чита књигу или гледа филм, а посебно кад неког драгог сретне након дужег времена. Стога је савршено описује стих 'остала си увијек иста и ове сузе на лицу твом'.“

Сцена

Болна исповијест бивше жене Мише Ковача о смрти сина: "Купио му је пиштољ, а онда је трагедија"

Ипак, како Маја открива, између пјесника Жељка Сабола и Агице није било узвраћене љубави, већ је у питању била само његова младалачка наклоност. Разлог за то била је и чињеница да је Агица од њега била старија шест година, што се у то вријеме – посебно у малим мјестима на Кварнеру – доживљавало као непремостива разлика.

Маја је то детаљније објаснила:

„Дакле, Сабол је симпатисао Агицу, али људи, док слушају 'Остала си увијек иста', могу помислити да се радило о великој, искреној љубави, која се тужно завршила. Сусрет описан у стиховима: 'међу нама дани и године стоје, никада те више пронашао не бих, да се јуче нисмо видјели нас двоје', односио се на године њиховог мимоилажења на Крку.“

Када се удруже врхунски стихови, маестрална композиција и непоновљиво извођење, подстакнути искреном очараношћу једном женом, рађа се ремек-дјело које не познаје границе времена, простора ни музичких жанрова. Та пјесма доноси сву снагу емоције и остаје вјечни споменик једној симпатији – да јој се дивимо, из ње учимо и у њој уживамо.

(Дневни аваз)