Ево дуге, ево добрих вијести

Дуга, заправо, не постоји на одређеном мјесту, већ зависи искључиво од положаја са којег се посматра. Када су услови повољни, односно када послије кише има тамних облака, може да се види и секундарна дуга – још један шарени мост на небу. Дуга се може појавити и код водопада или фонтане, уколико има довољно водених капљица, као и кроз маглу.

Србија

Метеоролог нема добре вијести: Стиже нови температурни пик, постоји и други проблем

На мањој надморској висини види се само дио дуге, док на већој надморској висини или из авиона посматрач може да сагледа цијели дугин лук. Ову појаву људи су покушавали да објасне још од прадавних времена.

Како су је објаснили?

О дуги је писао Аристотел (384–322. прије нове ере), као и римски филозоф Сенека Млађи. Марк (Маркантун) де Доминис, хрватски физичар, филозоф, исусовац, сењски бискуп, сплитски надбискуп и примас цијеле Далмације и Хрватске, дао је прво научно објашњење дуге у 16. вијеку.

Рене Декарт је 1637. године објашњавао дугу рефлексијом и преламањем сунчеве свјетлости. Ову теорију допунио је и усавршио Исак Њутн, а даље су је развијали Џорџ Бидел Ери 1837. године и аустријски метеоролог Јозеф Марија Пертнер 1897. године.

У народним вјеровањима дуга заузима истакнуто мјесто. Пошто има облик моста, људи су вјеровали да је материјалне или магијске природе. Отуда и изрази „ходати по дуги“ за човјека који сањари или „тамо иза дуге“ за мјесто до којег се не може стићи.

Друштво

Наставља се "пакао": Данас до 39 степени

Различити народи сматрали су дугу везом између земље и небеса. Код Грка и Римљана дуга је Ирида (Ирис), гласница богова која људима доноси добре вијести.

У „Илијади“ Хера, богиња брака и дужности, позвана је да помири завађене стране. Међутим, она познаје себе и зна да има „гадну“ нарав, па би могла да посвађа и оне који се нису свађали. Зато одлази код Афродите, богиње љубави и силе над силама, а Афродита јој даје „шарени трак“, траку у дугиним бојама, како би могла да преговара.

Код Германа дуга представља Бифрост, мост између свијета људи и свијета богова. У Кини је, према предању, дугин мост створила једна од богиња бацајући по небу каменчиће у пет различитих боја.

У „Епу о Гилгамешу“ богиња Иштар ставља дугу на небо како би увијек подсјећала на оне који су изгинули у великом потопу. У библијској Књизи постања Бог поставља дугу на небо као знак савеза са људима.

Која боја – које биљке?

Пољопривредници вјерују да је дуга добар знак и да наговјештава родну годину. По њеним бојама гатају шта ће најбоље родити. Ако је најизраженија црвена боја, година ће, према вјеровању, бити најбоља за црвено воће и поврће, жута представља жито, зелена кукуруз, а плава и љубичаста грожђе.

Друштво

Супер Ел Нињо убрзано јача: Ево какву зиму прогнозирају Европи

Такође се вјеровало да би особа, када би могла да прође испод дуге, промијенила пол – мушкарац би постао жена, а жена мушкарац. Постоје приче о томе како су дјевојчице страдале покушавајући да прођу испод дуге како би постале синови, а једну од њих забиљежио је књижевник Вељко Петровић.

Према другом тумачењу, вјероватно веома старом, дуга је небеска змија која силази на земљу да пије воду, а затим се враћа у облаке. Вјеровало се и да ће онај ко види дугу добити добре вијести.

Пољопривредници су дугу називали „Божјим појасом“ и причали да се на мјесту гдје дуга „пије воду“, односно тамо гдје изгледа као да се завршава у води, налази ћуп злата.

Тај ћуп нико никада није пронашао, јер дуга, као и многе друге природне појаве, траје релативно кратко.

(Агроклуб)