Језиви обичаји на сахранама: Зашто су жене у Србији некада остављале косу на гробу својих најмилијих?

У једној старој књизи о Јагодини, извјесни Вранић је у њој поменуо дневник путашествија извјесног Бузбека у којима толико вјерно описује све да више дјелују као слике, а не ријечи.

Тенис

Познато када Ђоковић игра четвртфинале УС Опена

Ево шта каже...

"Из Београда, пише Бузебек, с пратњом јаничара, дођемо у Јагодину. Ондје смо имали да видимо погребне обичаје ондашњег народа, који се ни мало не слажу са нашима", започиње дотични предочавање погребних обичаја ондашњих.

Мртав је, казује он, лежао у цркви са откривеним лицем. Поред њега је било нешто хљеба, меса и један суд вина. Важну улогу су имале женске фигуре.

Занимљивости

Море избацило огромну ајкулу на обалу

- Жена покојникова и кћи стајаху ту обучене у чисто одијело. Кћи је носила на глави некакву капу са пауновим перјем. Посљедњи дар, којим је жена свога мужа, кад се већ преставно, даривала, био је црвена мала капа, какву ондје носе дјевојке господскога рода (црвени фес). Слушали смо и њихова нарицања и запјевања, како са жалосним гласом покојника питају "Шта смо ти ми на јао учиниле, да тако са нама радиш? Шта ли смо ти скривиле? Да ли те у чему не послушасмо? У чему ли ти по вољи не учинисмо, те нас сад тако самохране и у биједи остављаш?" – наводи Вранић које су то жалопојке жена биле ономад кад им вољено мушко оде на онај свијет.

Што се тиче саме сахране, ту је бивало неколико свештеника грчке цркве.

"На гробљу видјесмо, да имају од дрвета пекачке изрезане слике, као јелене и срне, стављене на копље и дугачке мотке. Питасмо шта им то значи. Рекоше нам да то мужеви или очеви хоће тиме да покажу, како су им домаћице или кћери биле окретне, вриједне и усталачке" – казује Вранић.

Сцена

Вељко Ражнатовић показао како се враћа у форму након повреде

На многим гробовима, вели, лежали су праменови дуге косе, коју жене и дјевојке у знак своје дубоке жалости одсијецају и на гробове својих рођених остављају.

- Још нам причаше, да је и у оној земљи обичај, да кад родитељи већ уговоре све о женидби сина и кћери своје, младожења ипак отме невјесту и крадом одведе. Ово чине што се сматра да није пристојно, да дјевојка од своје воље пристане да буде жена – предочава Вранић како су некада ишле те "брачне ствари".

Иначе, ови обичаји датирају од прије неколико вијекова (у вријеме кад је стара књига о Јагодини писана било је прошло 350 година).

Свијет

Француска влада на ивици пада

"Као што се види, од тих обичаја данас скоро ни један не живи код нас, сви су изумрли, па на њихова мјеста дошли други, нешто измијењени – а доста и страни. Обичај да се при опелу у цркви доноси јело и пиће код нас се потпуно изгубио, јер се по дубље даје нешто доније, односно више мршаво, но и данас се често може видјети при опелу", указује он.

Међутим, с друге стране, има крајева у којима се и данас мртвац може видјети, јер га при опелу и спроводу не покривају поклопцем.