Наметнути закони - шта се може мијењати?

Законе у БиХ доносе парламенти, осим када их намеће високи представник. Кристијан Шмит је ту праксу претворио у својеврсну традицију – од измјена Кривичног закона до измјена Изборног закона у изборној ноћи. Наметнуте законе могуће је мијењати и без сагласности ОХР-а. Кључ је Парламент БиХ, сматра бивши судија Уставног суда БиХ – потребни су приједлози овлаштеног предлагача Савјета министара или Министарства правде БиХ. Неопходно је направити инвентуру, доставити је Савјету министара, предсједништву и оба дома Парламента БиХ.

"Да ли је могуће? Да, могуће је. И кроз раније интервенције, ако се добро сјећате оних ранијих изјава неких ранијих високих представника – дакле, наметну закон, па Парламент усваја у истовјетном тексту, па онда може да га мијења, допуњује или евентуално да допуњује. Јер, то је опет ствар Парламента. Дакле, могуће је да се то уради", каже Златко Кнежевић, бивши судија Уставног суда БиХ.

Шмит је у јулу 2023. године наметнуо измјене Кривичног закона БиХ којима је непоступање по одлукама високог представника обухваћено кривичноправним одредбама. Истог дана поништио је законе које је усвојила Народна скупштина Републике Српске, а који су се односили на непримјењивање одлука високог представника и Уставног суда БиХ. У октобру 2022. године у изборној ноћи наметнуо је измјене Изборног закона БиХ и Устава Федерације БиХ, а у марту 2024. године поново је интервенисао у изборно законодавство.

"Не може странац и појединац да се уплиће у надлежности Парламента без обзира и ни у каквим околностима. То не постоји у европском парламентаризму, тако да ту треба увести ред", каже Бранко Перић, бивши судија Уставног суда БиХ.

Одлуке високог представника немају никакав другачији статус од било којих других одлука које надлежне институције донесу, каже Недим Адемовић, али поставља питање уставности њихове измјене или стављања ван снаге.

"Оно што Парламентарна скупштина, као и било које друго законодавно тијело и надлежни орган може да уради јесте да преузме одговорност и да изврши или стављање ван снаге или измјене и допуне. Међутим, када то ради морају испоштовати међународно правне и уставне стандарде", каже Недим Адемовић, адвокат.

"Све оно што је пролазило, што је долазило као наметнута одлука од стране Уреда високог представника – да би се опћенито мијењала морала би се прије тога прихватити у Парламенту као одлука или закон или легислатива Парламентарне скупштине. Онда кренути у њену процедуру на овај или онај начин – ту су ствари врло јасне", рекла је Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара Босне и Херцеговине.

А ипак, ти акти не би ни требало ни да буду ту, сматра Марко Ромић. Законе у БиХ на нивоу БиХ може само да доноси Парламентарна скупштина, а све оне законе који нису прошли такву процедуру, каже – треба да сматрамо ништавним.

"Требали бисмо упутити у поновну парламентарну процедуру све те законе који су наметани од стране високих представника и да се види да ли се може доћи до консензуса уколико се не може доћи до консензуса у Представничком дому у Дому народа БиХ онда такве законе треба једноставно обуставити и поједине надлежности вратити онако како су Дејтоном били предвиђени а то је на нивоу Републике Српске, односно ФБиХ, каже Марко Ромић, асистент на Правном факултету Универзитета у Бањалуци.

"Ако будемо имали министарство правде који има храбрости снаге да се супротстави високом представнику и Уставном суду који буде имао довољно и политичке подршке да такве законска рјешења предлаже у Парламентарну процедуру ми можемо доћи до измјене ми у наредном мандату морамо донијети закон о уставном суду БиХ морамо предложити измјене Кривичног закона", каже Милан Петковић, адвокат и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Да ли ће до тога доћи, остаје политичко питање. За СНСД, наметнуте одлуке високог представника представљају неприхватљиво мијешање у рад домаћих институција.

"За нас је неприхватљиво да је нелегални високи представник донио неке одлуке по којима поступа правосуђе то све мора да буде повучено, то мора да буде проглашено ништавним ако се хоће било каква прича ако не онда ће овако то ићи никуда", рекао је лидер СНСД-а Милорад Додик.

Три деценије након Дејтона, БиХ и даље расправља о томе колико је самостална у доношењу сопствених закона. Коначни исход зависиће од тога да ли ће домаће институције успјети да постигну политички договор и преузму одговорност за законодавство у БиХ. А у средишту спора није само садржај појединачних закона већ и начин на који се доносе. Ако високи представник може да наметне закон – гдје су границе тих овлашћења и ко одговара за посљедице таквих одлука?