Нова истраживања оборила старе митове, протеини су добри

Данас, само деценију касније, захваљујући темељнијим истраживањима, знамо да то није тачно – нема узрочне везе, а квалитативни аспекти исхране постају кључни. Ово је прича о томе како наука учи — и мијењајући се чини нас мудријим.

Сутра је празник манастира Тумане: Ево ко треба обавезно да се поклони моштима светитеља

Умјесто да панично демонизујемо оно што не разумијемо, треба дати прилику и оним идејама, тестираним кроз искуство и истраживање — и тек онда судити.

Када се наука предомисли: прича о протеинима

До прије само десетак година, у научним круговима и популарним медијима могло се прочитати да висок унос протеина – посебно из меса – може повећати ризик од рака и скратити животни вијек.

Наслови су били драматични: „Протеини једнако опасни као цигарете!“ или „Високопротеинска исхрана води ка раној смрти“.

Овакве тврдње нису настале из празног простора – заснивале су се на раним епидемиолошким студијама које су уочавале корелацију између високог уноса протеина и већег морталитета.

Али постоји једна мала, пресудна ријеч – корелација. Корелација не значи узрочност. То што двије појаве иду „руку под руку“ не значи да једна изазива другу.

Шта данас знамо

Савремена истраживања – са већим узорцима, бољом методологијом и дужим праћењем – дала су потпуно другачију слику.

Српска тенисерка у четвртфиналу!

Тао је преглед студија објављених у Фоод & Нутритион Ресеарцх 2024. године показао је да нема доказа да сам висок унос протеина повећава ризик од рака.

Анализа објављена у магазину Нутриентс (2023) показује да је квалитет протеина важнији од саме количине – биљни извори протеина (сочиво, пасуљ, орашасти плодови) често су повезани са мањим ризиком од кардиоваскуларних болести и нижом стопом смртности.

Студије указују да је прехрамбени образац кључан – особе које једу много црвеног и прерађеног меса и мало поврћа имају лошије здравствене исходе, али то није посљедица самих протеина, већ комбинације других фактора: засићених масти, начина припреме хране, мањка влакана и микронутријената.

Како долази до промјене научног става

Надица Адемов показала колико зарађује за једну ноћ

Управо овај примјер показује да наука није скуп непромјенљивих истина исклесаних у камену, већ динамичан систем који се стално преиспитује. Оно што је прије 10–20 година било прихваћено као истина (на основу тада доступних доказа), може бити демантовано или измјењено када се појави снажнија, квалитетнија евиденција.

Овај пример са протеинима је илустративан — наука се мијења када нова искуства и истраживања покажу другачију слику. Стога поједностављена поређења — нпр. да је “висок унос протеина једнако опасан као пушење 20 цигарета дневно” – често су сензационалистичка и неутемељена у чврстим доказима.

Вријеме и истраживања дају завршну ријеч

Ментално здравље: Како си данас, али стварно?

Промјена научног става о протеинима није знак слабости науке – напротив, то је њен највећи доказ кредибилитета. Када нова сазнања оборе старе тврдње, то значи да наука ради свој посао.

И зато сљедећи пут када наиђемо на бомбастичне наслове о „новом отрову у исхрани“ или „алтернативи која убија“ – сјетимо се ове приче. И дамо времену и истраживању прилику да кажу посљедњу ријеч.