Од 20. маја крај једне секунде која је правила хаос

Одлуку је прије неколико дана подржала Генерална конференција за тегове и мјере, међународно тијело које одлучује о стандардима мјерења. Нова правила почеће да се примјењују 20. маја 2027. године, а циљ је да се смањи ризик од кварова у рачунарским системима, телекомуникацијама и другим технологијама које морају бити прецизно усклађене.

Можда звучи необично да само једна секунда може изазвати толико проблема, али савремена технологија зависи од тога да различити уређаји и системи показују готово потпуно исто вријеме.

Банкарске трансакције, рачунарске мреже, сателитска навигација и телекомуникације ослањају се на прецизно временско усклађивање. Када се вријеме промијени на начин који софтвер не очекује, посљедице могу бити много веће од тога што ће један сат показивати секунду више.

Зашто смо уопште додавали секунде?

Званично вријеме заснива се на атомским сатовима, који га мјере изузетно прецизно. Проблем је у томе што се Земља не окреће око своје осе увијек потпуно истом брзином.

Envato/heatherdeffense

На њену ротацију утичу различити природни процеси, па се вријеме одређено положајем Земље у односу на Сунце постепено разликује од времена које показују атомски сатови. Преступна секунда уведена је како би се та разлика држала под контролом.

Од 1972. године додато је укупно 27 преступних секунди. Када се таква корекција уведе, један минут може трајати 61 секунду умјесто уобичајених 60.

Људи ту промјену углавном не примјећују, али рачунарски системи не функционишу увијек тако једноставно. Различити програми морају обрадити додатну секунду на одговарајући начин, а ако то не ураде, може доћи до грешака и прекида рада.

Једна секунда већ је обарала интернет сервисе

Проблеми нису само теоријски. Послије увођења преступне секунде 2012. године, поједини рачунарски системи имали су потешкоће у обради додатног времена, а пријављени су проблеми са сервисима као што су Редит (Reddit) и Линкдин (LinkedIn).

Медији су забиљежили и кашњења летова аустралијске авио-компаније Квантас (Qantas).

Envato/Masson-Simon

Ови случајеви показали су да чак и мала промјена у начину рачунања времена може изазвати озбиљне проблеме када велики број система истовремено мора да је обради.

Разлог је у томе што рачунари често очекују да вријеме тече правилно и предвидљиво. Када се појави додатна секунда, софтвер мора знати шта да уради са њом.

Неке компаније зато користе посебне методе којима промјену распоређују током одређеног периода, умјесто да сви системи одједном направе исти временски скок.

Међутим, различити начини рјешавања овог проблема могу довести до тога да системи привремено не буду потпуно усклађени.

Шта ако би секунду требало одузети?

Стручњаке је посебно забринула могућност такозване негативне преступне секунде.

Док се раније вријеме повремено помјерало додавањем једне секунде, промјена брзине Земљине ротације могла би довести до ситуације у којој би једну секунду требало одузети.

У том случају, један минут би трајао 59 секунди. Таква корекција до сада није спроведена, па није извјесно како би сви постојећи системи реаговали на њу.

Envato/Grey_Coast_Media

У документима који су претходили одлуци наведена је процјена стручњака да би вјероватноћа потребе за негативном преступном секундом могла достићи 30 одсто до 2035. године.

То је један од разлога због којих је промјена постала хитнија. Припрема система за корекцију која никада раније није спроведена могла би захтијевати значајна улагања.

Умјесто да чекају појаву још сложенијег проблема, међународни стручњаци одлучили су да унапријед промијене правила.

Шта долази умјесто преступне секунде?

Нова правила дозволиће да се разлика између координисаног свјетског времена (UTC) и времена заснованог на Земљиној ротацији постепено повећа до једног сата.

Овај приступ у медијима се назива „преступни сат“, али то не значи да ће људи ускоро морати да додају или одузимају читав сат на својим телефонима.

Ријеч је о томе да се корекције више неће обављати додавањем појединачних секунди, већ ће се већа разлика толерисати током веома дугог периода.

Envato/raferto1973

Према објављеним објашњењима, до границе од једног сата могло би проћи више вијекова, па чак и хиљаде година, у зависности од тога како се Земља буде окретала.

Промјена зато неће утицати на свакодневно рачунање времена, нити ће корисници морати да подешавају сатове на својим уређајима.

Њена главна сврха јесте да омогући стабилнији систем за рачунаре и друге технологије, без повремених корекција које могу изазвати проблеме.

Шта то значи за обичне кориснике?

За већину људи промјена ће проћи готово непримјетно.

Мобилни телефони, рачунари и паметни сатови неће због ове одлуке одједном показивати другачије вријеме, нити ће свакодневне обавезе морати да се прилагођавају новом систему.

Занимљивости

Доносе историјску одлуку у Версају: Начин на који рачунамо вријеме се заувијек мијења?

Највећа промјена односи се на начин на који се званично вријеме одржава усклађеним са Земљином ротацијом, али и на посао који чека стручњаке који развијају системе за прецизно мјерење времена.

Одлука је важна и зато што показује колико се савремени свијет ослања на прецизну синхронизацију.

Док се некада о времену углавном размишљало кроз казаљке на сату и смјену дана и ноћи, данас од њега зависе глобалне мреже, навигација, финансијски системи и цјелокупна дигитална инфраструктура.

Преступна секунда одлази у историју не зато што више није важно да вријеме буде прецизно, већ зато што је постало важније да се њиме управља на начин који савремена технологија може поуздано да обради.

(Курир)