Не игноришите ове промjене на лицу: Могу бити знак упозорења за инфаркт и шлог

Ново истраживање указује на то да ове специфичне промјене на капцима служе као рани знак упозорења за кардиоваскуларна обољења.

За највећи број кардиоваскуларних компликација одговорна је атеросклероза процес у коме долази до накупљања масноћа унутар артерија, чиме се отежава нормална циркулација. Будући да се ово стање годинама развија тихо и без јасних показатеља, научници настоје да идентификују ране видљиве знаке који би указали на опасност прије него што наступе тешке посљедице.

Шта је ксантелазма и како настаје?

Студија објављена у стручном часопису „Атеросклероза“ усмјерила се на ксантелазму — специфичне жућкасте творевине на капцима. Оне се формирају када се имунске ћелије прекрију наслагама холестерола и других масноћа. Иако је ова појава често праћена повишеним нивоом масноћа у крви, то није увијек правило.

С обзиром на то да таложење масти игра кључну улогу и у оштећењу крвних судова, стручњаци са Универзитета Стенфорд анализирали су да ли ксантелазма директно наговјештава веће шансе за настанак срчаних и можданих обољења.

Знатно виша стопа ризичних стања

Анализа је обухватила здравствене картоне 17.925 пацијената којима је дијагностикована ксантелазма, уз једнак број испитаника у контролној групи. Резултати током прве године праћења показали су јасне разлике:

Срчани удар

Забиљежен је код један одсто особа са наслагама на капцима, у поређењу са 0,35 одсто међу онима који их немају.

Мождани удар

Погођено је 0,95 одсто пацијената са ксантелазмом, наспрам 0,3 одсто у контролној групи.

Пролазни исхемијски напад (ТИА)

Такозвани „мини-мождани удар“ имало је 0,6 одсто особа са овим промјенама, у односу на 0,19 одсто из контролне групе.

„Иако су укупни проценти релативно ниски, ризик је код особа са ксантелазмом био вишеструко увећан. Иако се та разлика смањивала с временом, повећана опасност остала је уочљива и након пет и десет година праћења. Због тога аутори студије наглашавају да би појава ових мрља могла да послужи као користан показатељ за правовремени превентивни преглед“, преноси Sciencealert.com.

Нису у питању само масноће у крви

Занимљив налаз истраживања јесте да је ризик био повишен чак и код оних пацијената са ксантелазмом који су имали потпуно уредне нивое холестерола. То имплицира да висок ниво масноћа у крви није једини узрок ове повезаности.

Сама ксантелазма не представља директну опасност по око или здравље, нити узрокује инфаркт сама по себи. Међутим, она функционише као видљиви индикатор да у организму постоје други, још увијек непрепознати фактори ризика. Подвргавање редовним здравственим контролама, уз мјерење крвног притиска и провјере стања крвних судова, омогућава да се потенцијални проблеми уоче на вријеме.