Колико алкохол остаје у организму и од чега зависи брзина разградње?

Не постоји трик којим се алкохол може брже избацити из организма. Кафа, хладан туш, вода или физичка активност могу утицати на то како се особа осјећа, али не могу натјерати јетру да алкохол разгради брже.

Како пише Health.com, организму је једноставно потребно вријеме да преради унесени алкохол.

Како организам разграђује алкохол?

Након конзумирања алкохол се апсорбује кроз пробавни систем и улази у крвоток. Највећи дио затим разграђује јетра уз помоћ ензима.

Алкохол се прво претвара у ацеталдехид, токсичну супстанцу, а затим у ацетат, који се даље разграђује на воду и угљен-диоксид.

Проблем настаје када се алкохол пије брже него што га организам може прерадити. Тада његова концентрација у крви расте, а ефекти постају израженији.

Колико дуго алкохол може остати у организму?

Не постоји једно вријеме које важи за све. Количина попијеног алкохола један је од најважнијих фактора, али на брзину разградње утичу и метаболизам и друге индивидуалне карактеристике.

Важно је разликовати вријеме током којег алкохол утиче на организам од времена током којег га одређени тест може открити.

Алкохол у крви може се открити сатима након посљедњег пића, док поједини тестови, зависно од врсте узорка и методе, могу показати трагове конзумирања знатно дуже.

Због великих индивидуалних разлика није безбједно рачунати да ће алкохол нестати из крви након унапријед одређеног броја сати.

Од чега зависи брзина разградње?

На то како ће организам реаговати на алкохол утиче више фактора.

Важни су количина и брзина испијања, тјелесна маса, пол, године, генетика, опште здравствено стање, лијекови који се користе, као и то да ли је особа прије или током конзумирања јела.

Храна може успорити апсорпцију алкохола и смањити његову највећу концентрацију у крви, али не поништава унесени алкохол нити омогућава његово брзо избацивање.

Разликује се и количина чистог алкохола у појединим пићима, па чаша једног пића не мора садржавати исту количину алкохола као чаша другог.

Помажу ли кафа и хладан туш?

Један од најчешћих митова јесте да се особа може брзо отријезнити уз јаку кафу, хладан туш или велику количину воде.

То није тачно.

Кофеин може привремено смањити осјећај поспаности, али не уклања алкохол из крви нити враћа способност расуђивања и координацију. Исто важи за туширање.

Чак и након посљедњег пића алкохол који се још налази у желуцу и цријевима може наставити да прелази у крвоток.

Због тога особа може имати осјећај да се отријезнила, иако алкохол и даље утиче на њене способности.

Може ли се израчунати када је безбједно возити?

Различите формуле и интернет калкулатори могу дати само приближну процјену и не би требало да буду основа за одлуку о вожњи.

Индивидуалне разлике у метаболизму, стварна количина алкохола у пићу, храна, лијекови и низ других фактора могу значајно утицати на резултат.

Осјећај да је неко тријезан такође није поуздан показатељ. Способности потребне за безбједну вожњу могу бити нарушене прије него што особа примијети очигледне знакове алкохолисаности.

Зато је послије конзумирања алкохола најсигурније не сједати за волан и оставити довољно времена да га организам потпуно разгради.