Не можете да спавате? Инсомнија повезана са убрзаним старењем мозга

Студија открива да људи са хроничном инсомнијом – проблемима са спавањем барем три дана недјељно током четири мјесеца или више – имају 40% већи ризик од развоја благих когнитивних оштећења или деменције него људи без инсомније, што је еквивалентно додатном старењу од 3,5 година. Студија не доказује да инсомнија узрокује старење мозга, већ само показује постојање асоцијације.

„Инсомнија утиче не само на то како се осјећате следећег дана, већ може утицати и на здравље мозга током времена“, кажу научници из Клинике Мејо у Рочестеру у Минесоти. „Осмотрили смо брже пропадање вјештина мишљења и промјене у мозгу, што сугерише да би хронична инсомнија могла бити рани знак упозорења или чак доприносити будућим когнитивним проблемима“.

Студија је пратила групу когнитивно здравих старијих особа – 2.750 људи просјечне старости 70 година – током 5,6 година у просјеку. Од њих, 16% је имало хроничну инсомнију.

Сцена

Милица Јокановић питала Мемедовића да ли постоји посао који ради по кући, одговор изненадио многе

На почетку студије, учесницима је постављено питање да ли су спавали више или мање него обично током протекле двије недјеље. Такође су радили годишње тестове мишљења и памћења, а некима је снимљен мозак у потрази за хиперинтензивностима бијеле масе – областима гдје је обољење малих судова можда оштетило мождано ткиво – и амилоидним плаковима, протеином који се може нагомилати и повезан је са Алцхајмеровом болешћу.

Током студије, 14% људи са хроничном инсомнијом развило је благо когнитивно оштећење или деменцију, наспрам 10% оних без инсомније.

Након урачунавања фактора као што су старост, висок крвни притисак, употреба лијекова за спавање и дијагноза апнеје у сну, закључено је да људи са инсомнијом имају 40% више шанси да развију благо когнитивно оштећење или деменцију. Такође су показали бржа погоршања у тестовима за мјерење различитих вјештина мишљења.

Људи који су пријавили да спавају мање него обично имали су већу вјероватноћу да ће постићи ниже резултате на когнитивном тесту на почетку студије, слично као да су четири године старији. Такође су имали више хиперинтензивности у бијелој маси и амилоидних плакова. Амилоидни ефекат је био сличан ономе што се виђа код људи са АПОЕ ε4 геном, познатим генетским фактором ризика.

С друге стране, људи који су пријавили да спавају више него обично имали су већу вјероватноћу за мање хиперинтензивности у бијелој маси на почетку студије.

Неке групе су биле нарочито рањиве. Учесници са геном АПОЕ ε4 – повезаним са већим ризиком од Алцхајмерове болести – показали су оштрије пропадање вјештина памћења и мишљења.

Свијет

Масовни протести у Лондону: Више хиљада људи на улицама

„Наши налази сугеришу да инсомнија може утицати на мозак на различите начине, укључујући не само амилоидне плакове, већ и мале судове који снабдевају мозак крвљу“, кажу аутори студије. „То појачава значај третирања хроничне инсомније – не само ради поправљања квалитета сна, већ и ради могуће заштите здравља мозга док старимо. Наши резултати такође доприносе све већем броју доказа да код спавања није у питању само одмор – у питању је и здравље мозга“.

Ограничење студије било је то што су дијагнозе инсомније долазиле из медицинских досијеа, који не обухватају недијагностиковане случајеве или не показују колико су симптоми озбиљни.

(телеграф)