Ана Ивановић отворила душу: "Забранио ми је да вечерам са породицом! Два пута ме је напустио и отишао!"

Поред великих побједа, каријеру су пратили изненадни падови, психички притисци и борба са проблемима о којима годинама није говорила у јавности.

Гостујући у подкасту „(Не)успјех првака“ код Славена Билића, Ана се присјетила момената који су јој обиљежили живот на терену и ван њега и отворила је душу као никада до сада.

Између осталог, отворено је говорила о треми и притиску са којим се суочавала на врхунцу популарности:

„Имала сам страх од публике и људи. По игри сам ризиковала, нисам била неко ко игра на сигурно. Проблем ми је био што је било толико људи.“

Невјероватан пораз од Ким Клајстерс: „Тенис је много чудан спорт“

У богатој каријери било је мечева који се и данас препричавају, попут оног против Ким Клајстерс. Ана је имала све у својим рукама – добијен први сет, вођство од 5:1 у другом и три везане меч лопте (40:0), али је меч на крају отишао на страну ривалке.

„Не знам, стварно не знам. Она је одиграла јако добро тих пар поена и све то, тенис је много чудан спорт. Сјећаш се Корије и Гаудија на Ролан Гаросу, то се дешава. Не размишљаш о крајњем резултату, играш поен по поен, миц по миц и измакне ти. Ни не осјетиш, не знам. Неки пут се код играча види спирала, један поен може да окрене меч. Играчи из врха то знају да примјете и да окрену. Са тренерима проводиш више времена него са породицом.“

Шокантни раскиди сарадње: „Два пута ме напустио и отишао“

Током разговора, Билић се дотакао и теме честих промјена у њеном стручном штабу, што је у медијима често коментарисано. Ана је објаснила позадину односа са познатим стручњаком Свеном Греневелдом, који је радио у оквиру „Адидас“ тима.

„Мислим да је то мало потцијењено, кажу да жене стално мијењају тренере. Радила сам са Свеном Греневелдом доста, радио је он са „Адидасом“, организовали су програм са тренерима који су водили рачуна о играчима. Добро сам кликнула са Свеном, хтјела сам да га ангажујем, али два дана пред Аустралијан опен ми је рекао да то не жели и саму ме оставио, била сам без тренера. Једном тада, једном двије године раније када је само отишао, без објашњења.“

На Билићеву опаску кроз осмијех, да ли је можда била тешка за сарадњу, бивша шампионка одговара:

„Не знам, можда сам била тешка за сарадњу. Сјећам се, тешко ми је то пало. Није било то у најбољем моменту, било је то мислим 2009. и 2011. године. Покушаваш да нађеш некога ко ће да ти одговара, доста времена проводите заједно, не можеш од јутра до сутра да будеш са тренером, они воле да контролишу, било је ту конфликата.

Нисам особа која је вољела да излази, али сам вољела да прошетам, да одем у шопинг, на плажу и слично, није то било дозвољено. Почне то да ти смета психички.“

Строги режим на путу до титуле: Рестрикције које су обиљежиле каријеру

Побједа на Ролан Гаросу 2008. године лансирала ју је у сам врх, али је та титула дошла уз огромне жртве и строга правила која јој је наметнуо управо Греневелд.

„Оно што је мени одредило много тога у каријери је тај Ролан Гарос. Када сам га освојила, ређала сам успјехе, било је и пораза, млада сам па није то било толико. Када сам га освојила, мој тренер ми је рекао: „Ана, сваки дан пред меч не смијеш да вечераш са породицом, узима ти превише енергије. Можеш у 19 часова на вечеру са братом и кондиционим тренером и онда у собу“. Одемо на вечеру у исти ресторан у близини хотела, соба коју смо брат Милош и ја дијелили.

У 21 час сједиш у соби. Проблем је у томе, јесам имала резултат и освојила турнир. Мени је то одрицање свега било једнако успјеху. Чак и када сам жељела да се опустим да одем у шопинг или дан на плажи, мислила сам да ће да ми се врати лоше. Ређала су се одрицања, не причам о љетовањима и сличном, само о неколико сати или неколико дана.“

Индивидуални дух и преузимање одговорности

Иако је у младости вољела колективне спортове попут одбојке и кошарке, Ана истиче да је тенис био једини прави избор за њен карактер, јер преферира да сама сноси одговорност за своје поступке.

„Када сам била млађа, вољела сам одбојку и кошарку, никада нисам тренирала. Не знам да ли бих могла да се снађем у тимском спорту, нисам никада тренирала.

Нисам вољела у тенису да играм дубл, нисам се проналазила у томе. Ако погријешим, осјећам кривицу јер смо због мене изгубили поен. Зато је индивидуални спорт оно што је за мене, да сама одговарам и за добро и за лоше. Мене су тренери и спаринг партнери прозивали када пребацујемо лоптицу, они погријеше, ја им се извињавам“, закључује Ана уз осмијех.

(Курир)