„Одмах смо о врло потресном догађају обавијестили Асоцијацију 'Ствараоци Републике Српске' - обзиром да је ова Асоцијација плочу и поставила у јануару 2017. године поводом обиљежавања двадесет година од смрти мог оца“, истакла је Кољевић за РТРС.

Разумије се, додаје она, без обзира на чињеницу колико је ово повриједило све чланове породице још је далеко релевантније питање шта овај чин реалног и симболичког вандализма значи за Републику Српску, њену историју, савременост – и будућност.

„Јер, наиме, уколико не постоји елементарни консензус око виталних националних питања - онда нема ни темеља на којима једино можемо и да растемо и да опстанемо као српски народ и једна цјелина. Штавише, ако је постојало и вријеме и мјесто да се сусретну различите политичке опције онда је то требало бити управо поводом настанка Републике Српске и свих који су положили животе за њу – и отварање куће Милановића могло је бити један од конкретних израза те националне самосвијести и зрелости“, наводи она.

Станивуковић прећутао да нема потребне дозволе: Чија је кућа Милановића?

Додаје да је ништа од тога у реалности ипак није десило, већ напротив, додаје она, у отужној дневнополитичкој инструментализацији тог догађаја, опет се креирао вјештачки раздор између "грађанске" и "националне" Бањалуке - иако управо прошлост овог битно српског града свједочи супротно: о нераскидивом јединству демократског и националног.

„Као породица, надамо се да ће истражни органи у случају скидања мермерне плоче брзо завршити свој посао, те да ће ово обиљежје бити у најкраћем року враћено на кућу Милановића - на којој је стајало јер се управо ту 1936. родио Никола Кољевић. И увјерена сам да би плоча требало да се врати на исто мјесто - зарад наших нових покољења, темеља државности Републике Српске и њене традиције, али и, не мање, и историје Бањалуке, како политичке, тако и књижевне, друштвене и културне“, поручила је она.

Пратите нас и путем Вибера