Мистериозна „хладна тачка“ на Атлантику: То би могао бити лош знак

Нова студија тврди да је пронашла објашњење за мистерију и упозорава да би то могао бити злослутни знак да се Земља брзо приближава једној од најопаснијих климатских прекретница. То је огромно подручје океана названо „хладна тачка“ или „зона без загријевања“ које се охладило за скоро 1 степен Целзијуса од 1900. године.

Научници годинама расправљају о томе да ли је аномалија узрокована губитком топлоте са површине океана услијед промјена ветрова и облака или је знак слабљења кључног система океанских струја које преносе топлоту. Ново истраживање сугерише да је одговор ово друго, што указује на забрињавајући развој догађаја.

Шта је Атлантска меридијанска циркулација?

Атлантска меридијанска циркулација (АМОК) функционише попут огромног океанског транспортера који вуче топлу воду из тропа према сјеверној хемисфери, гд‌је се хлади, тоне и враћа на југ.

Бројне студије указују на то да овај систем слаби због глобалног загревања изазваног људским деловањем, које топи лед и пумпа велике количине слатке воде у океан, нарушавајући осјетљиву равнотежу топлоте и салинитета. Неки научници упозоравају да се АМОК приближава прекретници, потенцијално већ у овом вијеку, након чега би колапс био практично неизбјежан.

Затварање АМОЦ-а имало би катастрофалне глобалне посљедице: убрзани пораст нивоа мора на источној обали Сједињених Држава, екстремно хлађење Европе и промјене монсуна у Африци које би довеле до дугорочних суша.

Хлађење се не дешава само на површини

Неки научници сматрају да је „хладна тачка“ својеврсни отисак прста промјена у АМОЦ-у, јер се налази у подручју гд‌је овај систем преноси велики дио своје топлоте. Да би боље разумијели шта се дешава у овом дијелу Атлантика, аутори студије су комбиновали податке о топлоти океана из стварног свијета са инструмената и сателита са климатским моделима.

Открили су да се хлађење „хладне тачке“ дешава не само на површини, већ и у дубоким слојевима океана, гд‌је атмосферски утицаји попут вјетрова и облака имају много слабији ефекат.

Према студији, све индикације указују на утицај АМОЦ-а. „Он мијења пренос топлоте у океану“, рекао је Стефан Рамсторф, један од аутора студије и професор физике океана на Универзитету у Потсдаму, додајући да је то оно што узрокује хлађење „хладне тачке“.

Такође је истакао да постоје бројни други докази да АМОЦ слаби, независно од „хладне тачке“, и да неке студије показују да је сада најслабији у посљедњих 1.000 година.

Чињеница је да нова студија пружа досљедне резултате

Претходна истраживања су показала да се „хладна тачка“ може објаснити искључиво атмосферским условима, рекао је Рене ван Вестен, истраживач мора и атмосфере на Универзитету у Утрехту, који није био укључен у студију.

„Али чињеница да нова студија пружа досљедне резултате у више различитих скупова података јача поузданост закључака“, додао је.

Дејвид Торнали, професор океанских и климатских наука на Универзитетском колеџу у Лондону, који такође није био укључен у истраживање, рекао је да студија додатно појачава доказе о вези између „хладног подручја“ и слабљења АМОЦ-а, али је упозорио да недостатак података са терена значи да постојеће збирке података „треба посматрати као добре апроксимације, а не као савршен приказ стварности“.

Додао је да неизвесности остају и да „ово вјероватно неће бити посљедња ријеч о тој теми“.

Џонатан Бејкер, виши климатолог у Метеоролошкој канцеларији Велике Британије, сложио се, рекавши да студију треба посматрати као додатни доказ утицаја АМОЦ-а на „хладну тачку“, али не као коначан одговор на питање.

(Индекс)