Вријеме је за штеточине: Могу уништити чак 50 одсто приноса

На подручју Посавског кантона кукуруз се налази у фазама од шест до 12 листова, у зависности од рокова сјетве, припреме земљишта и осталих фактора. Активним прегледом парцела пољопривредни савјетодавци уочили су оштећења која причињава кукурузни мољац.

Како наводе, ова штеточина презимљава као гусјеница на остацима кукурузовине. Због тога је један од предуслова за спречавање њене појаве поштовање механичких мјера, односно правилно и благовремено уништавање остатака на пољима.

„Прва генерација лептира излијеће у јуну и женка полаже јаја на доњу страну листова или на рукавац, након чега се развијене гусјенице хране вршним лишћем и проузрокују округле рупице“, истичу из Савјетодавне службе ФБиХ.

Штеточина се потом шири на метлицу, увлачи се у стабљику и зачетке клипова. Напад може изазвати ломљење стабљике, опадање клипа и пријевремено зрење, што доводи до смањења приноса.

Пољопривредним произвођачима препоручује се редован преглед усјева. Код добро развијеног кукуруза потребно је прегледати најмање 100 биљака, а уколико се уоче оштећења и свјеж измет гусјенице на 10 до 15 биљака, неопходно је обавити хемијски третман.

На пољима уочена појава кукурузног мољца

Како пише дипл. инж. Јадранка Берић из Савјетодавне службе, још прошле седмице на усјевима кукуруза пронађена су јајна легла кукурузног мољца, као и прво убушивање гусјеница ове штеточине.

Пољопривредници који желе да обаве третирање морају извршити визуелне прегледе како би утврдили присуство јајних легала или тек испиљених гусјеница, те на основу тога донијети одлуку о третирању. Треба напоменути да је јајна легла веома тешко уочити, док се појава првих гусјеница може лакше примијетити.

Према подацима из литературе, потреба за третирањем постоји ако се код шећерца или сјеменског кукуруза утврди пет одсто биљака на којима су одложена јајна легла, док је код меркантилног кукуруза тај праг 10 одсто.

Мољци излијећу у јуну и првих дана јула

Ова штеточина презимљава као гусјеница у стабљикама кукуруза и на остацима у пољу, због чега је важно пратити упозорења и поштовати крајњи рок заоравања остатака.

Како пише проф. др сц. Марија Ивезић у књизи „Ентомологија“, главни период излијетања лептира прве генерације у нашим условима је у јуну и првих дана јула. Оплођена женка одлаже јаја у групама од два до 70 комада, и то са доње стране листова или на рукавцу.

Након три до 14 дана излијежу се гусјенице које у највећем броју случајева насељавају зону вршног лишћа, чијим се ткивом у почетку хране, проузрокујући округле рупице. Одатле прелазе на метлицу или рукавац листа, да би се потом увукле у стабљику или зачетке клипова. Највеће штете причињавају ларве у стабљици кукуруза.

За развој ове штеточине потребна је повећана влага, а утврђено је да је у годинама са мање падавина интензитет напада кукурузног мољца мањи него у годинама са већим количинама падавина.

Узрокује ломљење стабљика, опадање клипова и пријевремено зрење

Овај инсект има двије генерације годишње и сматра се једном од најопаснијих штеточина кукуруза, јер његове гусјенице оштећују све надземне дијелове биљке, укључујући лист, метлицу, стабљику и клипове.

Штете које гусјенице проузрокују у првим фазама нису толико велике, а слично је и са оштећењима метлице. Међутим, то се не може рећи за оштећења на стабљици и клипу.

У стабљикама гусјенице буше ходнике, што слаби цијелу биљку и смањује њену чврстоћу, те узрокује ломљење, посебно при јачем вјетру. Ако гусјенице нападну заметак клипа, он најчешће пропада. Због напада ове штеточине приноси могу бити знатно смањени.

Такође, изгризањем ходника кроз дршку клипа, гусјенице могу проузроковати масовно опадање клипова или пријевремено зрење. Посебну опасност представљају гусјенице које продиру у зону зрна на клипу, јер исхраном стварају повољне услове за развој гљивичних болести.

Мјере заштите спровести прије убушивања

Сузбијање кукурузног мољца представља проблем јер се ради о штеточини која се налази унутар биљке. Због тога је третирање потребно извршити прије него што се гусјенице убуше, односно док се налазе на биљци или у рукавцу листа, а на основу претходно обављеног прегледа.

С обзиром на то да је хемијско третирање ограничено тренутком примјене инсектицида, велику пажњу требало би посветити биолошкој контроли ове штеточине, што је много прихватљивије за животну средину.

Уз правилан избор плодореда, ранију сјетву, узгој отпорних хибрида и уништавање других потенцијалних домаћина, једна од најефикаснијих мјера сузбијања свакако је уклањање кукурузовине са поља, како би се уништио што већи број кукуљица које су се убушиле у стабљику ради презимљавања.

У Хрватској се сузбијање кукурузног мољца спроводи веома ријетко, јер се, упркос високом интензитету напада, још добијају задовољавајући приноси зрна ове житарице.

Ако се произвођачи одлуче за третирање, дозволу имају сљедећа средства: „Децис 2,5 ЕЦ“ (Decis 2,5 EC), „Децис 100“ (Decis 100), „Полеци плус“ (Poleci plus), „Ротор супер“ (Rotor super), „Деметрина 25 ЕЦ“ (Demetrina 25 EC), „Фастак 10 ЕЦ“ (Fastac 10 EC), „Цитрин макс“ (Cytrin max), „Кораген 20 СЦ“ (Coragen 20 SC) и „Амплиго“ (Ampligo).

Препоручена средства за заштиту биља потребно је примјењивати у складу са упутством произвођача и дозволама према Фитосанитарном информационом систему.

(Агроклуб.ба)