Процвјетала кумовска идеја, а семберске руже освајају и Милано

И тако, уз осмијех и шалу, Владана и Владимир, владају својим пољем ружа. Није све баш тако слатко и романтично. Има ту много посла. Од розих латица производе сок. А за једну овакву флашицу сока потребно вам је 3 до 4 руже. Након брања, ружине латице се пажљиво прерађују и претварају у напитак препознатљивог мириса и њежне ароме.

Све је почело прије шест година. Владимир и његов кум Дарко дошли су на идеју да засаде руже и производе сок по рецептури баке Анђе.

„ Идеја је потекла из тога што је кумова бака, баш на овом имању, имала је ту ружу. Нажалост, те руже сада нема на имању, али је била на локацији коју ја могу да видим из ове перспективе. И она је правила те сокове. И били су стављани у оне познате тегле, па тањирићима, поклопцима“, рекао нам је Владимир Миличевић, произвођач сока од руже из Бијељине.

Владимир и Дарко, са породицама, производњу су усавршили, али задржали традиционални дух. И тако је Владимир, одбојкаш и градски момак, који је до тада радио као новинар, окренуо једну потпуно другачију страницу у свом животу.

„Прво сам управљао фрезом, од ове године ми је трактор машина број један. Јер сам схватио да је много боље када ви знате да радите са трактором, него да својим рукама одрађујете. Што каже онај виц, Мујо шта радиш? Ја сам замјеник багеристе. Што не може багер, ја. Тако и ја овдје што не може трактор, ја. Шалимо се мало. Али доста ствари научите кроз све животне позиве“, говори Владимир.

„ Ми живимо у строгом центру града у стану. И ово нам је бијег од буке, од аутомобила, галаме. Дођемо овдје послије посла, послије вртића, доведемо кћеркицу, донесемо играчке и она се игра са нама“, казала је Владимирова супруга, Владана Миличевић.

Руже у Великој Обарској слушају и музику, јер, како домаћини кажу, колико им се посветите, толико вам и дају. У међувремену, сок од ружа полако тражи свој пут и ван граница Српске. Недавно је представљен на сајму органских производа у Милану, а Владо склопио нова познанства. Ко зна, можда баш ти сусрети, причу из једног семберског села, одведу и на европску сцену.