Британци намирисали злато, а бошњачки политичари намирисали подршку у борби против Српске. Тако би се могло протумачити довођење британске компаније „Адријатик металс“ која експлоатише земљиште на подручју општине Вареш.
Они тамо већ увелико истражују, дозволу да копају дала им је Влада другог ентитета, уз благослов Кристијана Шмита. Јер им други благослов не треба, пошто за тако нешто нема дозволе Правобранилаштва, а све се коси и са одлукама Уставног суда БиХ, у који се сви тамо куну.
Федерална влада је чак донијела одлуку о пренамијени шумског земљишта у друге сврхе, све како би се олакшао посао Британцима. За предсједника Републике Милорада Додика ствар је јасна, ово је само један од показатеља оркестрираног удара на имовину. Овако би се отимала и имовина Републике Српске, уколико се проведе њихова намјера, каже Додик.
"Како је Федерација могла додијелити у Варешу тај простор, замислите британској фирми? Како је могла? Ако је имовина на нивоу БиХ, како је могла? Каква је ово земља? Хоћете да сутра то подијелимо све?
Новинар: "Кажу питали су ОХР."
Нека питају кога хоће, какав ОХР? Нису питали правобранилаштво, нису расписали тендер, али ако то вама ваља онда ОК. Кажу да тамо има злата, видјећемо", каже Додик.
Све оно што такве фирме наводно нуде локалним заједницама је јад и биједа за становништво, и тако нешто се неће десити у Српској, јасан је Додик.
"Неће Република Српска дати никакву имовину, е то не одговара странцима, не одговара Британцима, они би то узели све за 1 евро, као ово, за бизарну ствар гдје ће добити неку накнаду, 10 милиона на годишњем нивоу, а они ће вршити експлоатацију од 500 милиона на годишњем нивоу", истиче Додик.
Ово је један од главних мотива због којих Кристијан Шмит, али и амерички амбасадор Мајкл Марфи, толико инсистирају на томе да се имовина ентитета пренесе на ниво БиХ, сматрају и правници. Огњен Тадић јасно упозорава да је то поданички ниво, на којем би се онда одлучивало ко и како може с њом управљати.
"Желе направити услове да лакше дођу до природних ресурса, с којима БиХ обилује. Нажалост већина бошњачких политичара има тај један поданички менталитет. И те поданичке структуре се сада поново утркују да удовоље што више странцима, а како би могли нешто политички да ушићаре", каже Тадић.
Да страни амбасадори овдје заправо бране интересе страних компанија доказује и иницијатива Мајкла Марфија да се БиХ тобож ријеши зависности од руског гаса тако што ће куповати гас из Хрватске, који гле случаја долази од америчких компанија, притом по знатно вишој цијени. А у Сарајеву су спремни да природне ресурсе дају будзашто, уколико би странци као контра услугу урадили нешто на штету Републике Српске и њених изабраних званичника.
