Ако данас изговорите ову молитву божанска сила трију сестара сачуваће оне за које се молите

Њихова вјера, истрајност и жртва остале су записане као примјер чисте љубави према Христу и несаломиве духовне снаге.

Три сестре из Витиније, спојене вјером и мучеништвом

Минодора, Митродора и Нимфодора потицале су из Витиније, области у Малој Азији. Још као дјевојчице, одгајане су у хришћанском духу и временом су се потпуно посветиле духовном животу. Напустивши свакодневицу свијета, повукле су се у пустињу како би у миру, молитви и посту биле ближе Богу. Њихова духовна посвећеност није дуго остала скривена. Људи су им све чешће доводили болесне, јер су сестре биле познате по дару исцељивања.

Суд и мучење због вјере у Христа

За њихов подвижнички живот и исцелитељски дар чуо је и управитељ Фонтон. Наредио је да их доведу на испитивање. Иако су живјеле аскетски, њихово лице красило је унутрашње свјетло, како биљежи предање – блага љепота проистекла из духовног мира и вјере. Фонтон је био затечен њиховим изгледом.

Покушао је да их убиједи да се одрекну вјере. Обећавао им је богатство, положаје, па чак и брак са царевим велможама. Ипак, сестре су све то одлучно одбиле, остајући вјерне Христу. У бијесу, Фонтон наређује да се најприје Минодора стави на муке, док друге двије сестре затвара у тамницу.

Док је трпјела болове, кнез јој је узвикнуо: - Принеси жртву боговима!

На то му она одговара: - Зар не видиш, ништа друго и не чиним, него сву себе приносим на жртву Богу мојему?

Минодора је издахнула од задобијених рана. Затим је Фонтон извео Митродору и Нимфодору, поставио их крај тијела њихове сестре и покушао да их сломи. Ипак, и оне су остале чврсте у вјери, спремне да живот положе за Христа.

Фонтон их је дао погубити, али предање биљежи да је у том тренутку "из ведрог неба ударио гром" и усмртио њега и његове војнике.

Часна сахрана и вјечна успомена

Тијело свих трију сестара хришћани су сахранили с почастима, а њихова жртва се памти као симбол вјере, оданости и сестринске љубави. Према хришћанској традицији, пострадале су између 305. и 311. године, у вријеме прогона под римским царем Максимијаном Галеријем.

У црквеним химнама сестре се називају "овчицама разумним", које су живот дале за свог Пастира:

"Јагњету и Пастиру Христу бисте приведене мучеништвом, овчице разумне, добру трку свршивши и вјеру сачувавши: Зато данас радосним душама прослављамо, величанствене, свету успомену вашу, Господа Христа величајући."

Дан молитве за здравље и породично јединство

На данашњи дан, вјерници одлазе у цркву да се помоле за здравље, како своје тако и својих најближих. Јер, сестре су у свом животу исцељивале болесне и помагале онима у невољи, а у смрти остале нераздвојне. Зато се и вјерује да њихова молитва пред Богом има посебну снагу.

Предање каже: "Благодат Светих мученица чувати ће сваког за кога се помолите, уколико то урадите искрено и чиста срца."